ROLOFF/HUTSCHENREUTHER - Ručno oslikan dezertni tanjir

Dimenzije

Prečnik: 19 cm
Visina: 2 cm

Težina: 210 g

Nekoliko sitnih, jedva vidljivih tragova pribora na dnu.

Prvi žig na dnu, zelenim:

Hutschenreuther
Selb
(Inicijali) LHS (za “ Lorenz Hutschenreuther Selb“ , u elipsi, ispod crteža lava)
BAVARIA
GERMANY
US ZONE

„ Porzellanfabriken Lorenz Hutschenreuther AG Selb“ koristila je žig između 1946. i 1950. godine, kada se Selb nalazio u američkoj okupacionoj zoni.

Drugi žig, crvenim:

Roloff (Ispod grba mü nsterskih anabaptista)
handarbeit (ručni rad)
Deutsche Wertarbeit (Nemački kvalitetan rad)

Prema izvorima, radionica za oslikavanje porcelana ” Porzellan-Manufaktur August Roloff G. m. b. H. ” u Konstanci, na Bodenskom jezeru, koristila je žig od 1927. oo 1932. godine. To se ne poklapa sa vremenom kada je fabrika Hutschenreuther proizvela tanjir, tako da je verovatno ovaj žig korišćen i znatno kasnije.

Porodica Hutschenreuther (Hučenrojter) počela je proizvodnju porcelana u nemačkoj severnoj Bavarskoj još 1814. godine. Osnivač Carolus Magnus Hutschenreuther(Karolus Magnus Hučenrojter, 1794-1845), koji je prethpodno radio u fabrici „ Lichte“ (Lihte) u Wallendorfu (Valendorf), pokrenuo je fabriku u gradu Hohenberg an der Eger (Hoenberg na Ergeru). Zaposlio je umetnike, zanatlije i vajare iz čitave Evrope, i proizvodi `Porzellanfabrik C. M. Hutschenreuther A. G. ` postigli su visok kvalitet. Nakon njegove smrti 1845. godine fabriku su vodili njegova udovica Johanna Hutschenreuther (Johana Hučenrojter) i dva sina.
1857. godine, Lorenz Hutschenberger (Lorenc Hučenrojter), sin Carlousa Magnusa, osnovao je nezavisnu fabriku u gradu Selb (Zelb): „ Porzellanfabriken Lorenz Hutschenreuther AG Selb“ , koja je svojim rastom i ugledom daleko prevazišla fabriku koju je osnovao otac. Brz rast ostvaren je kupovinom nekoliko manjih fabrika porcelana širom Nemačke: “ Jaeger, Werner &Co. ” (u Selbu, preuzeta 1906. godine), “ Paul Mü ller” (takođe u Selbu, 1917. ), “ Bauscher” (u Weidenu, 1927. ), “ Porzellanfabrik Tirschenreuth” (1927. ), “ Porzellanfabrik Kö nigszelt” (1928. ). Za sve to vreme, fabrike oca i sina su bile međusobni konkurenti, i nisu sarađivale.
1969. godine Lorenz Hutschenreuther je kupio i svu imovina koja je bila u vlasništvu prvobitne kompanije koju je osnovao Carolus Magnus, i “ Hutschenreuther” je postala jedinstvena kompanija. 2000. godine priključila se kompaniji “ Rosenthal” , podružnici “ Waterford Wedgwood Group” .

August Roloff (August Rolof, 1897 – 1931) osnovao je 1919. godine nemačkom gradu Mü nster (Minster)svoju radionicu porcelana, što je bilo u pravom trenutku, jer je po završetku I Svetskog rata potražnja bila velika. Kao svoju oznaku izabrao je grb mü nsterskih anabaptista. U početku je poručivao neoslikan porcelan od fabrika Thomas, Rosenthal, Schumann, Tettau, Grä f &Krippner, Kö nigszelt, a u posleratnom periodu od fabrika Heinrich, Johann Haviland, Eschenbach, Krautheim, Pirkenhammer, kao i drugih. Mnogi od tih predmeta proizvedeni su prema dizajnu samog Roloffa. Takođe, u radionici su oslikavani i stakleni predmeti.
Radionica je počela rad sa tri slikara, ali se broj saradnika brzo uvećavao.
1928. i 1929. godine Roloff je postao suvlasnik i radionice za oslikavanje porcelana u nemačkom gradu Konstanz, na Bodenskom jezeru: ” Porzellan-Manufaktur August Roloff G. m. b. H. ”
Posle smrti Augusta Roloffa 1931. godine kompanijom je upravljao Ludwig Wiesner (Ludvig Vizner).
U toku II Svetskog rata o fabrici je brinuo majstor za oslikavanje porcelana Otto Fuldauer (Oto Fuldauer), koji kao holandski državljanin nije pozivan u vojnu službu.
U toku bombardovanja 1944. godine pogoni su skoro potpuno razrušeni. U sledećim godinama zgrade, peći i mašine su postepeno obnavljani.
1949. godine kompanija je pretvorena u akcionarsko društvo, u kojem su najveći udeo imali udovica Augusta Roloffa, Ida Roloff, i ćerka Edith Wiesner (Edit Vizner), rođena Rolloff.
U ranim 1950-im godinama fabrika je svoje proizvode isporučivala u Belgiju, Norvešku, Holandiju, Švedsku, Italiju, Švajcarsku, Portugal, Luksemburg, Tursku, Južnu Afriku, Meksiko, Kubu, Peru, Panamu, SAD, Australiju i Novi Zeland. Ipak, fabrika nikada nije uspela da se u potpunosti oporavi. Dugovi su rasli, plate su slabo ili nikako isplaćivane. Mnogi slikari na porcelanu, koji su godinama radili za fabriku, napustili su je i otvorili svoje radionice.
Fabrika je konačno zatvorena 1955. godine.

(121/45-45/148-kp/1394)