SCHUMANN, Arzberg - Četiri trodelna seta (1981-1994)

Četiri seta iz tri dela, ukupno 12 delova:

4 šoljice (visina: 6,5 cm, širina: 10 cm, prečnik otvora: 8 cm)
4 tacne za šoljicu (prečnik: 14,5 cm, visina: 2 cm)
4 dezertna tanjira (prečnik: 19,5 cm, visina: 2 cm)

Ukupna težina: 2280 g

Po nekoliko sitnih, jedva vidljivih tragova pribora na dnu tri dezertna tanjira.

Žig na dnu:

Seit 1881 (iznad štita sa prikazom stojećeg lava)
SCHUMANN (polukružno, ispod štita)
4 GERMANY 2 (značenje brojeva nije poznato)

„ Porzellanfabrik Carl Schumann“ koristila je žig između 1981. i 1994. godine.
1981. godine fabrika je slavila 100-godišnjicu rada, i te godine žigu je dodata oznaka „ Seit 1881“ („ Od 1881“ ).

Christian Heinrich Schumann (Kristian Hajnrih Šuman, 1822 - 1884) posedovao je malu radionicu keramike u mestu Arzberg, koju je morao da zatvori 1879. godine pošto se nalazila na trasi željezničke pruge u izgradnji. Zajedno sa biznismenom Reissom (Rajs) kao finansijerom, podigao je novu fabriku porcelana, „ Porzellanfabrik Schumann &Riess“ , odmah pored novoizgrađene pruge.
Samo najmlađi sin Christiana Heinricha Schumanna i njegove supruge Christiane (Kristiana, 1838 - 1928), Carl (Karl, 1871 - 1926), bio je zainteresovan za poslovanje fabrike. Stariji sin Christoph (Kristof, 1864 - 1916) pomagao je u poslovanju samo ponekad, ali i tada uz beskonačne diskusije o tome kako bi trebalo voditi fabriku. Treći sin Eduard uglavnom se držao po strani, i posvetio prvenstveno svojim studijama.
U takvoj situaciji bilo je razumljivo da Christian Heinrich Schumann neposredno pre smrti 1884. godine odredi Carla kao naslednika fabrike, jer je pokazao ne samo najveće interesovanje za tu vrstu posla, već je često impresionirao oca svojim tehničkim znanjem i sposobnošću da se brzo prilagodi različitim situacijama. Međutim, Carl nije bio punoletan, tako da je kompaniju vodila njegova majka Christiana.
1892. godine, na 21. rođendan Carla Schumanna I, fabrika je promenila ime u „ Porzellanfabrik Carl Schumann G. m. b. H. &Co. K. G. “ Majka je još učestvovala u poslovanju do 1896. godine, kada se Carl oženio a majka povukla iz posla. Posao se stalno uvećavao, i Carl, kao specijalista za proizvodnju porcelana, zajedno sa bratom Eduardom kao menadžerom, osnovao je i drugu fabriku porcelana: „ Westdeutsche Porzellanfabrik Duisdorf G. m. b. H. “ u mestu Duisdorf u blizini Bonna.
Godine su prolazile i posao je bio u stalnom porastu, što je kompaniji omogućilo da izgradi biblioteku i kantinu za radnike, kao i stanove za zaposlene koji nisu živeli u blizini.
U julu 1923. godine kompanija je transformisana u korporaciju, i sve je izgledalo u redu, dok tri godine kasnije Carl Schumann I nije iznenada umro u 55. godini. Nasledio ga je sin Carl Schumann II, koji je tada studirao u Americi i osnovao “ Schumann China Corporation of New York” koja je distribuirala proizvode fabrike Schumann u Americi, dok je brat Heinrich vodio fabriku u njegovom odsustvu.
Sve je u početku izgledalo obećavajuće, dok svetska finansijska kriza, koja je otpočela u New Yorku u oktobru 1929. godine, nije potpuno uništila sve izvozne poslove. Bolja situacija nije bila ni u Nemačkoj, i porodica je 1935. godine bila prinuđena da proda fabriku u Duisdorfu.
Posle Drugog svetskog rata kompanija je pomagala mnogim bivšim sudetskim Nemcima obezbeđujući stanove i zaposlenje, naročito posle osnivanja građevinske kompanije „ Schumann-Wohnungsbau G. m. b. H. “ 1951. godine.
Kompanija je pokušavala da ponovi prethodni uspeh, i 1953/1954. godine dostigla je maksimim od 1053 radnika i 70 službenika, ali se teško mogla nositi sa jeftinim japanskim uvozom na američko tržište koji je postepeno potiskivao nemačke proizvođače.
Carl Schumann II povukao se iz posla 1961. godine i prepustio kompaniju svom sinu Carlu Schumannu III, koji je u sledećim godinama modernizovao i racionalizovao proizvodnju. Za funkcionisanje fabrike bilo je potrebno manje radnika, svega 350, ali je posao i dalje bio u stalnom opadanju.
Nakon završenih studija, unuka Carla Schumanna I, Sabine Schaefer (Sabine Šefer), postala je menadžer kompanije 1981. godine i znatno poboljšala poslovne odnose fabrike ne samo u Nemačkoj, već i u Evropi i SAD. Nekoliko godina kasnije, ujedinjenje Nemačke opet je izazvalo drastične promene, jer su se ponovo privatizovane fabrike nekadašnje Istočne Nemačke borile za svoj prostor na nemačkom tržištu.
Kompanija Schumann ušla je 1990, godine u strateški savez sa „ Gebrü der Frank G. m. b. H. &Co. K. G. “ koja je bila vlasnik „ Sä chsisches Porzellanwerk Freiberg“ kao i fabrike porcelana u mestu Colditz (Koldic).
Ali, pogrešne procene razvoja tržišta u Nemačkoj i inostranstvu dovele su do finansijskih problema. U nemogućnosti da pronađe nove investitore, fabrika Schumann zatvorena je 1994. godine.

Prodaju se bez držača za tanjire.
(118/10-39/126-kp/11901)