Branko Kitanović Čovek koji je uzdrmao treći Rajh

Branko Kitanović Čovek koje uzdrmao treći rajh
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom

Бранко Китановић (Урошевац, 18. септембар 1935 — Београд, 17. децембар 2011) био је српски и југословенски књижевник, публициста, преводилац и новинар.

Биографија
Рођен је 18. септембра 1935. године у Урошевцу где је у то време службовао његов отац. Одрастао је у комунистички оријентисаној породици и одмалена је васпитаван у духу социјализма. Као дете готово цео ток Другог светског рата провео је у збегу са југословенским партизанима. Његови родитељи и готово читава родбина учествовали су у Народноослободилачком рату Југославије и социјалистичкој револуцији Југославије. Иако дете и сам Бранко је дао допринос у борби за ослобађање Југославије од фашистичког окупатора. Слушајући Радио Москву у штабовима партизанских одреда, касније је елоквентно и детаљно препричавао борцима и симпатизерима НОБ-а напредовање јединца совјетске Црвене армије у сукобу са нацистичком Немачком. Управо у то време, Бранко је развио велику љубав према Совјетском Савезу коју није напустио до последњег дана свог живота. Након завршетка рата Бранко завршава основну и средњу школу, сели се са породицом у Београд у коме уписује Правни факултет Универзитета у Београду.

Као студент, у време док је био потпредседник Савеза студената Југославије, 1956. године ухапшен је са групом својих колега у Београду јер су организовали одласке у Дом Совјетске културе. Наводни злочин који су они починили био је гледање совјетских играних и документарних филмова који су се тамо приказивали. Због тога је провео у затвору месец дана.

Током 1963. године Бранко Китановић са групом истакнутих писаца међу којима су били и Десанка Максимовић, Бранко Ћопић и Михаило Лалић, планира да оснује недељни лист Глас Епохе који би ширио реалистички приступ у књижевности. Међутим, уплашен да је реч о „ совјетској пропаганди“ режим организује напад на осниваче листа које Ђуро Пуцар у штампи означава као „ ждановљевце“ . Убрзо после тога, Бранко 1964. године добија позив за војску, иако у њу по закону као дете учесник рата није треба да иде. Последњег дана војске хапси га војна полиција под наводном оптужбом за „ непријатељску пропаганду“ . На процесу као пријатељ Совјетског Савеза бива осуђен на три и по године затвора. Током периода СФР Југославије Бранко Китановић постаје истакнути писац и преводилац. Написао је бројне књиге везане за историју Другог светског рата а писао је и историјске романе и научна дела.

Важи као аутор који је објавио највише фељтона у СФР Југославији. Био је члан Удружења књижевника Југославије и Савеза преводилаца. Поред тога што је писао књиге радио је и као публициста и преводилац. Са супругом Татјаном је добио кћерку Валентину.

Његова књига „ Човек који је уздрмао Трећи рајх“ у СФР Југославији доживела је неколико издања, по њој је у Чехословачкој снимљен филм, а књига је издата и у СССР-у под насловом „ Човек који није познавао страх“ .

Бранко Китановић са групом истомишљењика 30. јуна 1990. године у Клубу инжењера и техничара у Београду основао Нови комунистички покрет Југославије, који касније мења име у Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ). На оснивачком конгресу је био изабран за генералног секретара и ту функцију је обављао 21 годину све до своје смрти. [2]

Носилац је више домаћих и страних признања. Одликован је руским Орденом Лењина, Орденом Стаљина и низом других. Био је члан редакције часописа „ Марксизам и савременост“ који излази у Украјини.

Умро је у Београду 17. децембра 2011. године.

3/17