Stevan Sremac Pop Ćira i pop Spira

Stevan Sremac Pop Ćira i pop Spira
Tvrdi povez

„ Pop Ćira i pop Spira“ je roman Stevana Sremca i ujedno njegovo najpopularnije delo. Tematski je vezan za piščev rodni kraj, jednu od tri sredine koje je Sremac prikazivao u svojim književnim delima. Sremčev šaljivi spev (koji je autor ostavio u rukopisu) „ Bal u Elemiru“ svojevrsna je najava romana o dvojici popova. Prva, kraća verzija romana (samo delimično sačuvana) objavljena je 1894. godine, u listu „ Budućnost“ , a druga, definitivna verzija 1898, najpre u nastavcima u časopisu „ Brankovo kolo“ , a potom i kao zasebna knjiga. U osnovi „ Popa Ćire i popa Spire“ je anegdota o svađi i tuči dvojice popova, koju je piscu ispričao njegov ujak Jovan Đorđević. (Ova anegdota je poreklom iz Banata, i ima više verzija. )

Radnja[uredi | uredi izvor]
Red information icon with gradient background. svg  UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis!
Uvod[uredi | uredi izvor]
Ovaj roman je delo sa tematikom (nizom tema) iz vojvođanskog života. Radnja se, konkretno, događa u jednom banatskom selu, a nešto, pred kraj romana, i u jednoj bačkoj varoši. Kompozicija romana se može predstaviti ovako:

Dva popa
Svađa zbog zeta
Tuča
Izbijen zub
Tužba
Putovanje na istim kolima
Zamena zuba – konjski zub
Rasplet
Stevan Sremac je anegdotu sa ovakvim razvojem radnje preuzeo i obogatio mnoštvom slika, poglavlja, novih situacija, likova i, pre svega, nepresušenim i penušavim humorom. U središtu romana su dva popa i njihove porodice. Jedan je pop Ćira, a drugi je pop Spira. Prvog su seljaci zvali pop Hala (žderonja) jer je mnogo jeo, posebno krofne (mogao je pojesti punu veš korpu krofni). Drugi je pak bio poznat kao pop Kesa, jer je voleo na svadbama, sa decom, da sakuplja sitan novac kad kum počne da baca na znak: „ Kume, izgore kesa! “

Pop Ćira ima popadiju Persu i kćer Melaniju, a pop Spira popadiju Sidu i kćer Julu. Popovi su se dobro slagali, bili su imućni i dobro živeli, što potvrđuje i njihov izgled – obojica su bili ugojeni: „ mantija samo što im ne prsne ispod pazuha, a pojas nikako da se skrasi na trbuhu nego sve beži pod bradu i bliže vratu“ .

I popadije po mnogo čemu su bile slična jedna drugoj: „ I jedna i druga popadija izgleda mala, široka i temeljna“ . I kćerke su im vršnjakinje i dobro su se slagale, mada su po naravi i ponašanju bile različite. Melanija je bila učenija, više je čitala, bila slobodnija u društvu, gospodstvenija („ bleda u licu“ ), a Jula jednostavnija, zdravija i rumenija, stidljiva i nezainteresovana za knjige. Porodice su bile slične jedna drugoj, a opet različite: pop-Ćirina nekako savremenija u odevanju, nameštaju, a pop-Spirina staromodnija. Pisac o tome kaže: „ Kuća pop-Ćirina bila je nešto siromašnija. U njoj se, istina, manje bogatstva ali više ukusa opažalo“ . U pop-Ćirinoj kući se oseća „ blag miris mirišljavog sapuna (. . . ), a kod pop-Spire opet miris od mladog sira i bosiljka“ . Kod pop-Ćire „ po kanabetu i foteljama isheklovani jastučići i komadići hekleraja“ a kod pop-Spirinih „ su bili tanki peškirići, od srpskog platna i veza. . . “ . Pop-Spirino dvorište bilo je puno svakojake živine, o čemu Sremac opširno piše i sa puno humora.

12/28