XX Vek / Kako su Nemci postali beli - Vulf D. Hund

Kako su Nemci postali beli - Vulf D. Hund
manji format
nova

kratka (zavičajna) istorija rasizma

Vulf D. Hund (Wulf D. Hund, 1946) je nemački sociolog, profesor emeritus na Univerzitetu u Hamburgu (Fakultet za ekonomiju i sociologiju). Najviše radova i knjiga posvetio je proučavanju rasizma. U njegovu čast objavljen je međunarodni zbornik radova Racism and Modernity (Festschrift for Wulf D. Hund, LIT, 2011).

Ako je ve­ ro­ va­ ti mo­ der­ nom ra­ si­ stič­ kom shva­ ta­ nju isto­ ri­ je, “ Nem­ ci” su od­ u­ vek bi­ li be­ li – šta­ vi­ še, “ Nem­ ci” su iz­ vor­ ni, pra­ vi bel­ ci.

Ta­ ko je ba­ rem mi­ slio sli­ kar isto­ rij­ skih te­ ma i ger­ ma­ no­ man Vil­ helm Lin­ den­ šmit. On je re­ zul­ ta­ te svo­ jih raz­ miš­ lja­ nja 1846. pre­ dao uče­ sni­ ci­ ma Sku­ pa ger­ ma­ ni­ sta u Frank­ fur­ tu i nje­ go­ vom pred­ se­ da­ va­ ju­ ćem Ja­ ko­ bu Gri­ mu. Pre ne­ go što se zva­ la Ger­ ma­ ni­ ja, Ne­ mač­ ka se, ka­ že Lin­ den­ šmit, zva­ la Al­ bi­ ja, “ a al­ bis i na sta­ ro­ ne­ mač­ kom zna­ či beo“ . A ko se da­ nas pi­ ta ka­ kvo te­ le­ sno ob­ lič­ je be­ la ra­ sa pridobija kod ne­ me­ šo­ vi­ tih lju­ di, do­ bi­ će sa­ mo je­ dan od­ go­ vor: “ Je­ di­ no je ne­ mač­ ki čo­ vek pra­ vi be­ li muš­ ka­ rac. ” [1]

Je­ dan vek i tri ra­ ta ka­ sni­ je, ova ra­ si­ stič­ ka pred­ sta­ va te­ melj­ no je dis­ kre­ di­ to­ va­ na. Za­ pra­ vo, ona je ozbilj­ no do­ ve­ de­ na u pi­ ta­ nje još u Ne­ mač­ ko-fran­ cu­ skom ra­ tu: za vreme op­ sa­ de Pa­ ri­ za Nem­ ci su, iz­ me­ đu osta­ log, bom­ bar­ do­ va­ li i bo­ ta­ nič­ ku baš­ tu i pri­ rod­ njač­ ki mu­ zej, u ko­ jem je ra­ dio pro­ fe­ sor an­ tro­ po­ lo­ gi­ je Ar­ man de Ka­ tr­ faž. Za Ka­ tr­ fa­ ža je uzrok ta­ kvog var­ var­ stva “ pru­ ska ra­ sa” , ra­ ce pru­ si­ en­ ne. Osta­ li Nem­ ci su Ger­ ma­ ni, ali Pru­ si su za Ka­ tr­ fa­ ža pri­ mi­ tiv­ na, me­ šo­ vi­ ta fin­ sko-slo­ ven­ ska ra­ sa iz pra­ dav­ ni­ na. Za­ to je on for­ mi­ ra­ nje ne­ mač­ ke na­ ci­ o­ nal­ ne dr­ ža­ ve po­ sle ra­ ta, i to baš u Ver­ sa­ ju, sma­ trao ža­ lo­ snom “ an­ tro­ po­ loš­ kom greš­ kom” , er­ re­ ur an­ thro­ po­ lo­ gi­ que.

Zbog ova­ kve kle­ ve­ te ne­ mač­ ki et­ no­ log Adolf Ba­ sti­ jan to­ li­ ko se uvre­ dio da je pro­ sto mo­ rao da od­ go­ vo­ ri. Slo­ ve­ ni su se, tvr­ dio je on, po­ vu­ kli pred ne­ mač­ kim ko­ lo­ ni­ za­ to­ ri­ ma, ko­ ji su se od XI ve­ ka na­ da­ lje ši­ ri­ li pre­ ma is­ to­ ku Evro­ pe: “ u bor­ bi za op­ sta­ nak, strug­ gle for exi­ sten­ ce, sla­ bi­ ja ra­ sa po­ ti­ snu­ ta je pre­ ma za­ ko­ nu ja­ čeg” . A ta­ ko su proš­ li i bal­ tič­ ki Pru­ si: “ Na­ lik In­ di­ jan­ ci­ ma, Pru­ si su se kao sneg oto­ pi­ li na sun­ cu ko­ je se uz­ di­ za­ lo na ob­ zor­ ju isto­ ri­ je. ” Po­ tom su Nem­ ci po­ bed­ ni­ ci, do­ du­ še, pre­ u­ ze­ li ime po­ be­ đe­ nih, ali s ra­ snog sta­ no­ viš­ ta oni s nji­ ma ne­ ma­ ju ni­ čeg za­ jed­ nič­ kog. [2]

I za vreme Pr­ vog svet­ skog ra­ ta Nem­ ci su pred­ sta­ vlja­ ni kao var­ va­ ri, a nji­ ho­ vi ko­ re­ ni su pre­ meš­ ta­ ni još da­ lje na is­ tok. Ra­ djard Ki­ pling, ko­ ji je knji­ žev­ no­ sti po­ da­ rio pe­ sme po­ put “ Te­ ret be­ log čo­ ve­ ka” i deč­ ju Knji­ gu o džun­ gli i ko­ ji je 1907. do­ bio No­ be­ lo­ vu na­ gra­ du za knji­ žev­ nost, ob­ ja­ vio je u Taj­ msu sle­ de­ će sti­ ho­ ve: “ For all we ha­ ve and are | For all our chil­ dren’s fa­ te, | Stand up and me­ et the war. | The Hun is at the ga­ te” (Za­ rad sve­ ga što ima­ mo i što je­ smo, za­ rad sud­ bi­ ne na­ še de­ ce, usta­ ni i su­ o­ či se s ra­ tom, Hun je pred vra­ ti­ ma). Po za­ vr­ šet­ ku ra­ ta, re­ dak­ cij­ ski čla­ nak u Dej­ li Mej­ lu zah­ te­ vao je u na­ slo­ vu: “ The Huns Must Pay” , Hu­ ni mo­ ra­ ju da pla­ te. [3] Hu­ ne je, na­ i­ me, po­ me­ nuo sam ne­ mač­ ki car ka­ da je is­ pra­ ćao Nem­ ce u Bok­ ser­ ski usta­ nak u Ki­ ni i po­ ru­ čio im da ta­ mo osta­ ve trag ka­ kav su i Hu­ ni osta­ vi­ li u Evro­ pi; to­ kom ra­ ta an­ glo­ sak­ son­ ski svet pre­ u­ zeo je taj iz­ raz i sve ga češ­ ć