Crne rupe i bebe vaseljene

Stiven Hoking

Alinari Beograd 2002

162 str.

Dobro stanje

Ovih trinaest eseja i jedan izvanredan produženi intervju iz 1992. godine sežu od autobiografskog do cisto naucnog. Nadgradujuci svoj prethodni rad, Stiven Hoking raspravlja o zamišljenom vremenu, o procesu u kome crne rupe radaju bebe vasione i o naporima naucnika da stvore jedinstvenu teoriju koja bi predvidela sve u univerzumu – koncept koji ce se, po njemu, sledecoj generaciji ciniti prirodnim koliko i cinjenica da je zemlja okrugla. Stiven Hoking takode piše o slobodnoj volji, vrednosti života i svom videnju smrti. Daje nam svoj uvid u to kako se naucna teorija slaže – a i razlikuje od naucne fantastike, kao i u nacine na koji se naucne cinjenice uplicu u naš život.