Из времена старијег гвозденог доба и све до I века п. н. е. потичу скупни налази, или ређе појединачни примерци, својеврсних металних карика којима се приписују прото-монетарна својства. Сматра се да су ове карике биле средство робно-новчане размене пре настанка правог кованог новца. Како је гвоздено доба „ хиперборејске” Европе углавном обележила култура Келта, тако се и ове прото-монетарне карике неретко називају „ келтским каричастим новцем” , иако је присуство овог налаза забележено и у периодима који су претходили дефинисању келтске културе. Свакако, карике су најучесталије управо у времену и на подручјима које је овај древни народ настањивао. Најчешће су од бронзе али се срећу и примерци од злата. Најпознатији су налази из Шкотске и Ирске, али и из нама суседне Бугарске. Карике су ношене на одећи или су везиване различитим конопцима или тракама, чему сведочи неретка појава стањености унутрашњих страна карика, услед трошења односно преношења. Временом су карике замењене различитим полугама и коначно – кованим новцем. Наравно, никако не можемо сваки такав случај сматрати претечом новца.