Stevan Bodnarov-Crtež mastilom

Stevan Bodnarov (Gospođinci,  12. avgust 1905 —  Beograd,  20. maj 1993) bio je srpski i jugoslovenski vajar i slikar.
Motiv: Pejzaž
Tehnika: Mastilo na slikarskom bloku
Dimenzija bez rama: 20,8x26
Dimenzija sa ramom: 40x46
Šifra:505

Rođen je 12. avgusta 1905. godine u Gospođincima, kod Žablja. Za vreme školovanja napušta bravarski zanat i 1925. godine stupa u Umetničku školu u Beogradu. Najpre je učio vajarstvo kod Petra Palavičinija, a potom slikarstvo kod Mihaila Milovanovića. Od 1930. godine je imao izlaganja na prolećnim i jesenjim izložbama u Beogradu, a samostalno izlaže je izlagao i 1933. u Beogradu i 1934. u Novom Sadu.

Boravio je u Parizu od 1934. do 1935. i 1938. do 1939. godine i tamo održavao izložbe. Za vreme Drugog svetskog rata, zbog učestvovanja u Narodnoosloboidlačkom pokretu (NOP), od 1942. do 1944. je bio zatvoren u Banjičkom logoru, a u proleće 1944. godine je otišao u partizane.

Bodnarov je ostao prilično dosledan svojim shvatanjima, zastupajući realistički stilski izraz u vajarstvu i u slikarstvu. Bavio se poslednjih godina minijaturom i u nju uveo dinamičniju fakturu. Kao slikar najviše se bavio slikanjem portreta i gradova.

Bio je član Saveza komunista, a posle Socijalističke partije Srbije. Biran je za člana Saveta SR Srbije i člana Saveta SAP Vojvodine.

Umro je 20. maja 1993. godine u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Za svoj rad više puta je nagrađivan. Dobitnik je Nagrade Vlade NR Srbije 1947. godine, Nagrade „4. juli“ 1973. godine,  Sedmojulske nagrade SR Srbije 1973. godine, Nagrade „ Božidar Valtrović“ 1984. godine, nagrde SUBNOR-a Vojvodine „ Jovan Popović“ 1988. i Vukove nagrade 1988. godine. Nosliac je Ordena rada sa crvenom zastavom i Ordena zasluga za narod sa srebrnim vencem.

Glavni slikarski radovi su mu:

• Autoportret (1932. , Muzej Matice srpske)
• Ciganka (1936. )
• Pejzaž iz Pudaraca (1936. )

Glavni vajarski radovi su mu:

• poprsja Pjera Križanića i Cuce Sokić u Muzeju u Skoplju,
• poprsje Ismeta Mujezinovića u Narodnom muzeju u Beogradu,
• poprsje Dimitrija Tucovića postavljeno na trg Slavija u Beogradu
• spomenik Janku Čmeliku u Staroj Pazovi,  1948. godine
• spomenik streljanim u Jajincima,  1951. godine
• spomenik palim borcima u Kuli, 1951. godine
• spomenik palim borcima u Bijelom Polju,  1952. godine

Autor je i poprsja Ive Lole Ribara,  Ivana Milutinovića i Đure Đakovića na Grobnici narodnh heroja na Kalemegdanu.