KPM Berlin - Dezertni tanjir (1962-1992)

Cena: 880 din
Beskamatni keš kredit ?
Viđeno: 66 puta
Ivanf1 offline
Član od 26.08.2012.
Novi Sad
Kliknite za broj telefona
Dimenzije

Prečnik: 18 cm
Visina: 2,5 cm

Težina: 330 g

Žig na dnu:

Crtež skiptra u plavoj boji.

Na obodu tanjira:

BERLIN (iznad štita)
Crtež lava koji stoji (unutar štita, grb grada Berlina)
STÄ DTISCHE KRANKENANSTALT (Gradska bolnica, oko štita)

Ovaj oblik plavog skiptra kao žig fabrika „ Kö nigliche Porzellan-Manufaktur Berlin“ koristila je od 1962. do 1992. godine.

1751. godine proizvođač vune Wilhelm Caspar Wegely dobio je kraljevsku privilegiju da otvori fabriku porcelana u Berlinu.
Wegely je angažovao prvoklasne majstore preuzimajući ih od konkurentskih preduzeća, angažovao je vajara porcelana Ernst Heinrich Reichard kao glavnog dizajnera, međutim tehničke poteškoće i Sedmogodišnji rat između Prusije i Saksonije uzokovali su neuspeh preduzeća. 1757. godine on je zatvorio kompaniju, a opremu i zalihe materijala u Berlinu otkupio je biznismen Johann Ernst Gotzkowsky.
1761. godine počela je sa radom druga fabrika porcelana u Berlinu. Gotzkowsky je sklopio sporazum sa Wegelyevim glavnim dizajnerom, Ernst Heinrich Reichardom, koji je poznavao tajnu formulu poznatu pod imenom “ arcanum” . Reichard je dobio 4.000 talira za tajnu arcanuma, 3.000 za zalihe porcelana i ostalog materijala. Osim toga, on je obećao da će raditi za Gotzkowskog kao čuvar tajne arcanuma i kao glavni menadžer, a Gotzkowsky se obavezao i da preuzme osam njegovih radnika.
Cenjen i podržan od strane kralja Pruske, Gotzkowsky je uspeo da u fabriku dovede značajne umetnike i kvalifikovane radnike. Ipak, finansijsko stanje fabrike je počelo da se pogoršava. Kada Gotzkowsky više nije mogao ni da isplacuje radnike, na scenu je stupio sam kralj, otkupio fabriku za pozamašnu sumu od 225.000 talira, i preuzeo i svih 146 radnika. Kralj je odredio i buduće ime : „ Kö nigliche Porzellan-Manufaktur Berlin“ , ili skraćeno KPM, i odobrio da se kao žig koristi kobaltno-plavi kraljevski skiptar. Do abdikacije cara Wilhelma II 1918. godine, KPM je bila u vlasništvu sedam kraljeva i careva.
Fabrika je postala model uspešnog poslovanja: nije bilo, tada uobičajenog, dečijeg rada, uvedeno je redovno i ograničeno radno vreme, primanja radnika su bila iznad proseka, isplaćivane su zaštitne penzije, organizovana redovna zdravstvena zaštira i fond za podršku udovicama radnika i siročadi.
Među najvažnijim klijentima fabrike bio je sam Friedrich Veliki, koji je ponekad u šali sebe nazivao “ najboljim kupcem” . Od 1765. godine do svoje smrti 1786. godine Friedrich II naručio je od KPM porcerlan u vrednosti od 200.000 talira. Samo za svoj dvorac, on je naručio 21 servis, svaki za 36 osoba i oko 500 pojedinačnih delova, dopunjen raskošnim stonim ukrasima.
Kao vlasnik fabrike, kralj je koristio “ belo zlato” kao efikasno sredstvo diplomatije. Gotovo svi njegovi diplomatski pokloni izašli su iz fabrike, i tako dospeli na stolove evropske aristokratije, kao i ruskog cara.
Pod naslednikom Friedricha Velikog, njegovim nećakom Friedricha Wilhelmom II, fabrika je postala jedno od vodećih tehnoloških preduzeća u državi. Novi kralj koristio je ono što je fabrika mogla da pruži, ali je prestao da plaća gotovinom. Iznosi su prosto oduzimani od njegovog učešćau dobiti. Fabrika je napredovala, pa je tako prosečna neto godišnja dobit od 1787. godine nadalje, bila više od 40.000 talira.
U prvoj polovini XIX veka, KPM je postala najveći proizvođač oslikanog porcelana u Evropi. Fabrika je bila i pionir u primeni tehnoloških dostignuća, do kojih je došlo s tehničkim napretkom i otkrićima krajem XIX veka, kao i povezivanjem fabrike sa Institutom za hemijsko-tehnološka istraživanja.
Posle propasti monarhije 1918. godine KPM je postala fabrika u državnom vlasništvu. Ipak, naziv KPM i skiptar kao žig su zadržani.
Posle 1930. godine, dolazak nacional-socijalista na vlast imao je ozbiljne posledice za mnoge umetnike angažovane u KPM. Neki su, zbog svog jevrejskog porekla, morali da emigriraju, a neki su otpušteni zbog solidarnosti sa njihovim jevrejskim kolegama.
U noći između 22. i 23. novembra 1943. godine fabrika je skoro potpuno srušena u savezničkom vazdušnom napadu.
Prema rezoluciji usvojenoj od strane Senata u Berlinu 1988. godine, KPM je postala akcionarsko društvo, pod nazivom „ KPM Kö nigliche Porzellan-Manufaktur Berlin GmbH“ . Posle 1990. godine KPM je nastavila da naglašava svoju kulturnu i zanatsku tradiciju, ponovo otkrivajući istorijske oblike, boje i šare.
2006. godine, nakon nekoliko prethodnih pokušaja privatizacije, berlnski bankar Jö rg Woltmann preuzeo je fabriku i postao jedini akcionar. Iste godine, KPM je otvorio svoju novodizajniranu prodajnu galeriju u staroj hali sa pećima. 2007. godine otvorena su izložba i muzej posvećen 250-godišnjoj istoriji kompanije i izrade porcelana.

Prodaje se bez držača za tanjir.
(98/15-17-kp/483)
Slika 1 - KPM Berlin - Dezertni tanjir (1962-1992)Slika 2 - KPM Berlin - Dezertni tanjir (1962-1992)Slika 3 - KPM Berlin - Dezertni tanjir (1962-1992)Slika 4 - KPM Berlin - Dezertni tanjir (1962-1992)Slika 5 - KPM Berlin - Dezertni tanjir (1962-1992)Slika 6 - KPM Berlin - Dezertni tanjir (1962-1992)

Najnovije ocene za ovog oglašivača


22.10.2020
Mlađen
Opis iz oglasa tačan: Da
Komunikacija protekla dobro: Da
Ispoštovan dogovor: Da
Trgovina je bila pravo zadovoljstvo!
21.10.2020
Sive
Opis iz oglasa tačan: Da
Komunikacija protekla dobro: Da
Ispoštovan dogovor: Da
Brz i lak dogovor, lepo upakovane stvari i odlična saradnja. Preporuke za sve!
26.09.2020
Dusko
Opis iz oglasa tačan: Da
Komunikacija protekla dobro: Da
Ispoštovan dogovor: Da
Savrsena saradnja. 10 plus za prodavca.
22.09.2020
Drasko
Opis iz oglasa tačan: Da
Komunikacija protekla dobro: Da
Ispoštovan dogovor: Da
Prodavac za svaku preporuku.
Svaki dogovor ispoštovan.
18.08.2020
Srdjan Toljagic
Opis iz oglasa tačan: Da
Komunikacija protekla dobro: Da
Ispoštovan dogovor: Da
Sjajna saradnja, sve preporuke!
59.939 novih oglasa juče
NBS - Kursna lista   NBS - 27.10.2020.
kup sred prod
117,23 117,58 117,93