KPM Berlin - Ukrasni tanjir, Dvorac Bellevue

Natpis na poleđini:

Berliner Schlö sser
4. "Schloss Bellevue"

Nach einem Original von
Prof. Gerhard Ulrich

Hergestellt von der Staatlichen
Porzellan-Manufaktur Berlin
im Auftrag der Berliner Morgenpost

Limitierte Auflage 5000 Stü ck

/Berlinski dvorci
4. Dvorac Bellevue
Prema originalu
Prof. Gerharda Ulriha
Izrađeno u "Staatlichen
Porzellan-Manufaktur" Berlin
prema ideji "Berlinskih jutarnjih novina"
Ograničena serija od 5000 komada/

Dimenzije

Prečnik: 25.5 cm
Visina: 3 cm

Težina: 590 g

Žig na dnu:

(Skiptar u plavoj boji)
KPM
(ispod šara u sivoj boji)

Ovaj oblik plavog skiptra kao žig fabrika „ Kö nigliche Porzellan-Manufaktur Berlin“ koristila je posle 1962. godine.
Šar (kugla na čijem vrhu se nalazi krst, hrišćanski simbol autoriteta koji se koristi od srednjeg veka, simbolizuje Hristovu vladavinu nad svetom) u crnoj ili sivoj boji nalazi se na predmetima sa štampanim dekorom.

1751. godine proizvođač vune Wilhelm Caspar Wegely dobio je kraljevsku privilegiju da otvori fabriku porcelana u Berlinu.
Wegely je angažovao prvoklasne majstore preuzimajući ih od konkurentskih preduzeća, međutim tehničke poteškoće i Sedmogodišnji rat između Prusije i Saksonije uzokovali su neuspeh preduzeća. 1757. godine on je zatvorio kompaniju, a opremu i zalihe materijala u Berlinu otkupio je biznismen Johann Ernst Gotzkowsky.
1761. godine počela je sa radom druga fabrika porcelana u Berlinu. Gotzkowsky je sklopio sporazum sa Wegelyevim glavnim dizajnerom, Ernst Heinrich Reichardom, koji je poznavao tajnu formulu poznatu pod imenom “ arcanum” .
Cenjen i podržan od strane kralja Pruske, Gotzkowsky je uspeo da u fabriku dovede značajne umetnike i kvalifikovane radnike. Ipak, finansijsko stanje fabrike je počelo da se pogoršava. Kada Gotzkowsky više nije mogao ni da isplacuje radnike, na scenu je stupio sam kralj, otkupio fabriku za pozamašnu sumu od 225.000 talira, i preuzeo i svih 146 radnika. Kralj je odredio i buduće ime : „ Kö nigliche Porzellan-Manufaktur Berlin“ , ili skraćeno KPM, i odobrio da se kao žig koristi kobaltno-plavi kraljevski skiptar. Do abdikacije cara Wilhelma II 1918. godine, KPM je bila u vlasništvu sedam kraljeva i careva.
Fabrika je postala model uspešnog poslovanja: nije bilo, tada uobičajenog, dečijeg rada, uvedeno je redovno i ograničeno radno vreme, primanja radnika su bila iznad proseka, isplaćivane su zaštitne penzije, organizovana redovna zdravstvena zaštira i fond za podršku udovicama radnika i siročadi.
Među najvažnijim klijentima fabrike bio je sam Friedrich Veliki, koji je ponekad u šali sebe nazivao “ najboljim kupcem” . Od 1765. godine do svoje smrti 1786. godine Friedrich II naručio je od KPM porcerlan u vrednosti od 200.000 talira. Samo za svoj dvorac, on je naručio 21 servis, svaki za 36 osoba i oko 500 pojedinačnih delova, dopunjen raskošnim stonim ukrasima.
Kao vlasnik fabrike, kralj je koristio “ belo zlato” kao efikasno sredstvo diplomatije. Gotovo svi njegovi diplomatski pokloni izašli su iz fabrike, i tako dospeli na stolove evropske aristokratije, kao i ruskog cara.
Pod naslednikom Friedricha Velikog, njegovim nećakom Friedricha Wilhelmom II, fabrika je postala jedno od vodećih tehnoloških preduzeća u državi. Novi kralj koristio je ono što je fabrika mogla da pruži, ali je prestao da plaća gotovinom. Iznosi su prosto oduzimani od njegovog učešćau dobiti. Fabrika je napredovala, pa je tako prosečna neto godišnja dobit od 1787. godine nadalje, bila više od 40.000 talira.
U prvoj polovini XIX veka, KPM je postala najveći proizvođač oslikanog porcelana u Evropi. Fabrika je bila i pionir u primeni tehnoloških dostignuća, do kojih je došlo s tehničkim napretkom i otkrićima krajem XIX veka, kao i povezivanjem fabrike sa Institutom za hemijsko-tehnološka istraživanja.
Posle propasti monarhije 1918. godine KPM je postala fabrika u državnom vlasništvu. Ipak, naziv KPM i skiptar kao žig su zadržani.
Posle 1930. godine, dolazak nacional-socijalista na vlast imao je ozbiljne posledice za mnoge umetnike angažovane u KPM. Neki su, zbog svog jevrejskog porekla, morali da emigriraju, a neki su otpušteni zbog solidarnosti sa njihovim jevrejskim kolegama.
U noći između 22. i 23. novembra 1943. godine fabrika je skoro potpuno srušena u savezničkom vazdušnom napadu.
Prema rezoluciji usvojenoj od strane Senata u Berlinu 1988. godine, KPM je postala akcionarsko društvo, pod nazivom „ KPM Kö nigliche Porzellan-Manufaktur Berlin GmbH“ . Posle 1990. godine KPM je nastavila da naglašava svoju kulturnu i zanatsku tradiciju, ponovo otkrivajući istorijske oblike, boje i šare.
2006. godine, nakon nekoliko prethodnih pokušaja privatizacije, berlinski bankar Jö rg Woltmann preuzeo je fabriku i postao jedini akcionar. Iste godine, KPM je otvorio svoju novodizajniranu prodajnu galeriju u staroj hali sa pećima. 2007. godine otvorena su izložba i muzej posvećen 250-godišnjoj istoriji kompanije i izrade porcelana.

Prodaje se bez držača za tanjir.
(108/48-27/88-kp/852)