Putovanje po Hercegovini, Bosni i Staroj Srbiji

Putovanje po Hercegovini, Bosni i Staroj Srbiji / Aleksandar Fjodorov Giljferding

Beograd 1972. Tvrd povez, ćirilica, 404 strana + strane sa ilustracijama.
Napomena: na predlistu potpis prethodnog vlasnika; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana.   

R24

Aleksandar Fjodorov Giljferding je u  Sarajevo došao u maju 1857. (kada je naimenovan za ruskog konzula u Bosni i Hercegovini), i bio je redak diplomatski činovnik za kojeg je istorija znala kad je negde došao. Ubrzo je, međutim, otišao iz Bosne i ne zagrejavši konzulsku stolicu, za koju je, ili previše mlad ili previše obdaren, pokazivao malo volje. Vrativši se u Petrograd, postao je funkcioner ministarstva spoljnih poslova (Azijsko odeljenje) držeći se uvek balkanskih pitanja. U toku 1859. postaće i šef toga odseka, pa su u njegovoj senci delovali ruski blagotvorni slavjanofilski komiteti.
Kad polazi u Bosnu, Giljferding želi najprije da upozna zemlju u kojoj će kao konzul zastupati svoga cara. Ali na taj put on se otiskuje sa bremenom gotovih ubeđenja i predrasuda, čije će opšte vrednosti samo ponekad i uzgred proveravati. Drugi mu je zadatak da na prostoru stare srpske istorije obiđe manastire i pokupuje preostale dokumente o srpskoj istoriji književnosti. U tome je bio vrlo spretan i uporan, pa je sa toga puta po Kosovu „ nekoliko tovara starih pisama sa sobom u Rusiju odneo” ). Sam veli u ovim zapisima da su se pod tovarima kupljenih i nakupljenih starih knjiga ulegnule njegove životinje. Negde je hrpe rukopisa morao ostavljati, jer ih kroz zaostalu zemlju, koja još ne zna za kočiju i koja još ni blizu nije podlegla civilizaciji kolskog točka, nema čime prevoziti. Kao istoričar i naučnik mislio je da ovim skupljanjem prvi u ovim zemljama vrši uslugu nauci. Tim pre što želje i dara za skupljanje starih papira ne vidi dovoljno kod savremenih mu Srba, pa u jednom pismu iz Beograda J. P. Kovalevskom veli da se „ ne može čovek dosta načuditi ovdašnjim Srbima što su tako ravnodušni prema spomenicima svoje rođene povesnice. Ako sudim po saučešću, kojim primiše moja , Pisma o istoriji Srba i Bugara`, onda bih k`o rekao, da oni cene tu nauku. Ali u Srbiji nije još niko pomislio da je nužno skupiti i sačuvati rukopise, kojih će po svoj prilici za dosta biti po tamošnjim crkvama i manastirima” .
Kad se ovaj rukopis 1859. pojavio u javnosti, odmah je zapažen kao vredno ostvarenje i putopisne literature i naučnog istraživanja. Na stranu njegova ideološka ubeđenja koja su sva u krugu slavjanofilske filozofije. Putopis je, pre svega, istorijsko svedočanstvo o jednom vremenu i jednom društvu. On je trebao da nagradi ruske slavjanofile, koji su na ovim stranicama mogli naći odslikana svoja poimanja o balkanskim hrišćanskim narodima i Turskoj .
 

Sadržaj:
Predgovor redaktora „ Zapisa Carskog ruskog geografskog društva “  
Od Dubrovnika do manastira Duži. Manastir Duži. Pravoslavne crkve u Trebinjskom kraju 
Od Trebinja do Stoca 
Mostar 
Blagaj i Žitomišljić 
Put od Mostara do Sarajeva 
Sarajevo 
Put na jug Bosne. Od Sarajeva do Rogatice
Rogatica — Višegrad — Dobrun  
Manastir Banja — Nova Varoš — Sjenica  
Novi Pazar — Đurđevi stupovi — Sopoćani 
Od Novog Pazara do Peći 
Peć. Slavenosrpski patrijaršijski manastir 
Dečanski manastir 
Od Dečana do Prizrena. Đakovica i Albanci
Prizren 
Od Prizrena do Nerodimlje 
Kosovo polje od Nerodimlje do Prištine 
Mjesto kosovske bitke. Srpske legende o njoj 
Kosovo polje od Prištine do Mitrovice. Zvečan 
Od Mitrovice do Pljevalja 
Pljevlja — Kolašin — Drobnjak i Piva  
Manastir Piva. Povratak u Sarajevo
Putovanje po centralnoj Bosni. Katolički samostani Kreševo i Fojnica. Visoko  
Travnik. Jajce. Banja Luka. Livno. Povratak u Sarajevo 
Bosna početkom 1858. godine