ALBOTH & KAISER,Bavaia - Velika plitka činija (1938-58)

Dimenzije

Dužina: 30 cm
Širina: 29,5 cm
Visina: 4,5 cm

Težina: 760 g

Jedva vidljivi tragovi upotrebe u unutrašnjosti.
Zlatne linije u unutrašnjosti mestimično su izbledele.

Žig na dnu:

alka (skr. od „ Porzellanfabrik AL-KA Kunst Alboth & Kaiser“ , ispod krune)
BAVARIA

Nalepnica u unutrašnjosti:

Echt Gold (Pravo zlato, u štitu ispod krune)

„ Porzellanfabrik AL-KA Kunst Alboth & Kaiser“ koristila je žig od 1938. do 1958. godine.

1872. godine August Alboth (August Albot) osnovao je malo preduzeće za preradu i dekorisanje porcelana u bavarskom gradu Coburg (Koburg): „ Porzellanveredelung August Alboth“ . Poslu se kasnije pridružio i njegov sin Ernst (rođ.1868. ). Kada se njegov otac penzionisao 1899. godine Ernst je odlučio da kompaniju preseli iz Cobuga u novoizgrađenu fabriku u Kronachu (Kronah).
Ernst Alboth je imao dvoje dece: sina Willyja (Vili), koji se kasnije pridružio ocu u upravljanju fabrikom 1925. godine, i ćerku Ernu. Ona se 1922. godine udala za minhenskog bankara Georga Kaisera (Georg Kajzer, rođ. 1895. ), koji se pridružio Ernstu Albothu u upravljanju fabrikom. 1923. godine Erna je rodila sina, Hubertusa Kaisera (Hubertus).
Posle smrti Ernsta Albotha 1927. godine, njegov brat Willy Alboth (koji nije imao sopstvene dece) i Georg Keiser odlučili su da promene ime kompanije u „ Porzellanfabrik AL-KA Kunst Alboth & Kaiser“ , koristeći kombinaciju prva dva slova iz prezimena obe porodice.
1945. godine kompaniji se pridružio Hubertus Kaiser, i da bi fabrika odgovorila na povećanu potražnju posle rata, razradio plan za izgradnju nove fabrike u mestu Staffelstein (Štafelštajn), blizu Kronacha, koja bi uključivala odeljenja proizvodnje i dekoracije.
Nešto pre 1970. godine generalni pravac kompanije fokusiran je sve više ka izvozu, tako da je odlučeno da se ime i zaštitni znak promene u jednostavan naziv "Kaiser-Porzellanmanufaktur Staffelstein K. G. „
U 80-im godinama XX veka „ Kaiser-Porzellan“ je postao svetski poznato ime, posebno među kolekcionarima. Međutim, posle ponovnog ujedinjenja Nemačke mnoge fabrike bivše Istočne Nemačke su reprivatizovane, uz značajnu finansijsku podršku države, što nije važilo za postojeće fabrike u Zapadnoj Nemačkoj, koje su se već borile za održanje pred uvozom iz Azije i dalekoistočnih zemalja.
Hubertus Kaiser se trudio da ostane optimističan, i 1997. godine kompanija je ponosno proslavila 125 godina postojanja. Ali se promet smanjivao, i uprava je tražila način da spase kompaniju.
U oktobru 2000. godine generalni direktor Hubertus Alboth zatražio je od suda u Coburgu pokretanje stečajnog postupka. U decembru 2000. godine kompaniju su preuzela dva investitora izvan keramičke industrije: Pacific Crown Group Ltd. i Hans-Peter Langsch.
U prvoj dekadi novog veka situacija se postepeno popravljala, uz nove investicije, reorganizacije poslovanja i prilagođavanje proizvodnje tržištu.

Prodaje se bez držača za tanjire.
(110/17-28/93-kp/903)