AUGUST RAPPSILBER - Ukrasna činija (1880-1886)

Na poleđinu je naknadno zalepljena uzica za kačenje činije na zid.

Natpis pri obodu tanjira, goticom:

`Unser tä glich Brod gibs uns heute`

što je deo molitve Očenaš, koji u varijanti ove molitve na srpskom jeziku glasi:

`Хљеб наш насушни дај нам данас`

Dimenzije

Dužina: 27 cm
Širina: 26 cm
Visina: 4 cm

Težina: 490 g

Na unutrašnjoj strani ivice dva sitna oštećenja glazure, na unutrašnjoj strani ivice jedno i jedno mesto na kojem nedostaje glazura, što deluje da je greška u proizvodnji - vidljivo je na kolaž-slikama.

Žig na dnu:

(Inicijali) A. R. (za August Rappsilber, ispod orla raširenih krila s krunom, i skiptrom i šarom u kandžama – šar, kugla na čijem vrhu se nalazi krst, hrišćanski simbol autoriteta koji se koristi od srednjeg veka, simbolizuje Hristovu vladavinu nad svetom).

“ Porzellanfabrik August Rappsilber O. H. G. “ (kasnije „ Kö nigszelt A. G. “ ) koristila je žig od 1880. do 1886. godine.

Kompaniju „ Porzellanfabrik Silber &Comp. “ u nemačkom gradu Kö nigszelt (Kenigscelt, danas Jaworzyna Śląska u Poljskoj) osnovao je biznismen i građevinar Silber (Zilber) 1860. godine. Kö nigszelt (Kraljevski šator) je dobio ime jer se smatralo da je negde u tom području bio postavljen šator Fridriha Velikog 1761. godine, tokom Sedmogodišnjeg rata. Silber je mesto za fabriku izabrao zbog bogatih nalazišta gline i uglja u okolini. Pošto su troškovi proizvodnje bili veoma niski, fabrika je bila u stanju da proizvodi mnogo jeftinije nego druge kompanije, i postala je interesantna za investitore.
1871. Silber je dobio unosnu ponudu da proda posao, i 1872. godine fabriku su preuzeli C. Heckmann i August Rappsilber, i nastavili sa proizvodnjom istog asortimana. Heckmann se pridružio Rappsilberu samo kao investitor, i uskoro je odlučio da proda svoj udeo. Rappsilber je 1878. godine nastavio samostalno i fabrika je promenila ime u „ Porzellanfabrik August Rappsilber O. H. G. “ . Kako je u kratkom vremenu postignut odličan uspeh, kompanija je zapala za oko Dr. Gustavu Struppu, glavnom dirktoru investicione grupe „ Strupp-Konzern” . 1886. godine fabrika je prodata koncernu Strupp i registrovana kao akcionarsko društvo: „ Porzellanfabrik Kö nigszelt A. G. “ To je omogućilo kompaniji Lorenza Hutschenreuthera da kupovinom akcija postane većinski vlasnik 1905. godine.
Paleta proizoda je promenjena, s težištem na kvalitetnijem posuđu koje se proizvodilo i za izvoz. Postrojenja su proširena i povećan broj radnika, koji je 1913. godine dostigao 670 zaposlenih. I Svetski rat nije zaustavio proces širenja i 1922. godine fabrika je imala 850 radnika, a 1930. godine više od 1000.
1937. godine broj zaposlenih je pao na oko 800, uglavnom zbog optimizacije rada i uvođenja nove tehnologije. Taj broj je ostao relativno konstantan čak i tokom rata, iako je rad fabrike povremeno zaustavljan na kratko vreme. Pred kraj rata „ Hutschenreuther A. G. ” prodao je svoje akcije kompaniji „ Porzellanfabrik Kahla“ .
Posle 1945. godine fabrika je ostala na poljskoj teritoriji i svi nemački radnici morali su da je napuste. 1951. godine fabrika je preimenovana u „ Zakłady Porcelany Stołowej `Jaworzyna` Śląska” , objekti fabrike su prošireni i tehnologija modernizovana, naročito tokom 1956. godine. Godinu dana kasnije fabrika je postala akcionarsko društvo, pod imenom „ Zakłady Porcelany Stołowej `Karolina` Spó łka z o. o. “ .
Narednih godina provedena je obimna modernizacija: peći na ugalj zamenjene su gasnim pećima, instalirana je specijalna električna tunelska peć za pečenje nadglazurne dekoracije, ručno livenje zamenjeno je mehaničkim, dugotrajno štampanje pomoću čeličnih ploča zamenjeno sito-štampom. Proces proizvodnje stalno je usavršavan tokom 70-ih, 80-ih i 90-ih godina što je imalo za rezultat izvanredan kvalitet po kojem je fabrika poznata i danas.

(123/18-46/151-kp/1438)