Zizula -kineska urma sadnice

Kineska urma (Zizyphus Jujuba L. ), sinonimi iglica,  žižula, unami ili čičimak je poreklom iz Kine gde se gajila još pre 4000 god. To je listopadni grm koji može da poraste do visine od 4 metara. Dugovečan je i može da živi i do 200 godina. Otporna je na niske zimske temperature (do -30°C). Plodovi su joj slični klasičnoj urmi, boje kafe, dugi od 3 do 4 cm. Pokožica im je sjajna, a meso svetlo zeleno, egzotičnog ukusa i prijatne arome. Plodovi se u Kini koriste sveži, suvi, konzervisani, kandirani ili prerađeni u kompot, džem, marmeladu, slatko, pire, sok, sirup,   i liker. U 100 g plodova nalazi se 400 mg vitamina C. Bogata je mineralnim solima, a posebno kobaltom, jodom i gvoždjem. Na Dalekom Istoku plod se koristi kao lek za oboljenja srca, regulisanje krvotoka, otklanjanje malokrvnosti,    disajnih organa.  U septembru plodovi počinju menjati boju u blago belu do žučkastu, a nakon toga se od peteljke prema dole počinju bojiti izrazito sjajnom smeđe crvenkastom ili smeđom bojom. Plodovi žižule se mogu koristiti u septembru i oktobru kada dobiju boju, i kad im se površina nabora i meso omekša. Meso je belo žuto, prijatnog kiselkasto slatkog ukusa. Plodovi se koriste svezi, suvi, konzervisani, kandirani, i preradjeni u kompot, dzem, marmeladu, slatko, pire, sok, sirup,   i liker. Koristi se i za proizvodnju brasna, od kojeg se pravi specijalni lekoviti hleb. Plod je bogat  mineralnim solima posebno: kobaltom, jodom, gvozdjem.  Pored toga sadrzi i veliku kolicinu raznih vitamina. U proseku sadrzaj vitamina C se krece 250 – 800 mg, sto znaci da kineska urma zauzima, posle sipka, drugo mesto po sadrzaju vitamina C.
U ponudi sadnice u saksiji visine oko 50-60 cm .