Panasonic DMC-FS35 Infra Red - Full Spectrum

Mali minijaturni foto aparat starije generacije, konvertovan za infracrvenu (infra red) fotografiju. Aparat je u potpunosti spreman za upotrebu, podesen autofokus i balans bele, tako da ga moze koristiti i pocetnik i odmah dobiti lepe infracrvene fotografije. I ako starije generacije i sa malim senzorom, ovaj aparatic pravi odlicne fotke bez potrebe za ikakvom obradom i bez ikakvih podesavanja. Infracrvena fotografija nije previse zahtevna po pitanju kvaliteta, tako da je i ovaj mali aparatic koji staje u dzep kosulje, uglavnom sasvim dovoljan. Pored fotografija samog aparata, postavio sam i nekoliko napravljenih slicnim aparatom. Aparat ima vidljive tragove koriscenja, ali nista sto se ne moze ocekivati od aparata njegovih godina. Baterija je dobra, i dolazi sa punjacem. Filter je nalepljen spolja na objektiv, tako da se po zelji moze zameniti drugim sa razlicitom talasnom suzinom.

Infracrvena fotografija je fotografska tehnika koja se pretezno koristi u pejzaznoj fotografiji, mada se moze koristititi i u drugim oblastima. Ovo je prakticno fotografisanje oku nevidljivog spektra, odnosno, fotografisanje reflektovane sunceve IR svetlosti od objekata. Sve isto kao u klasicnoj fotografiji, osim sto ovde belezimo svetlo koje nase oci ne vide, pa se moze reci da je infracrvena fotografija u stvari fotografisanje toplote sunca.

Postoje tri nacina za pravljenje IC fotografija uz pomoc digitalnih aparata, a najzasupljeniji je uz pomoc aparata konvertovanog za odredjenu talasnu duzinu. Svaki digitalni aparat ima ugradjen IC i UV filter koji sprecavaju da ultraljubicasto i infracrveno svetlo dolaze do senzora, a propusta samo nasem oku vidljivo svetlo. Kod ovih konverzija, taj filter se uklanja, a na njegovo mesto postavlja filter koji blokira UV i vidljivo svetlo, a propusta samo IC. IC svetlo koje je nama zanimljivo je u rasponu od 750 do 900nm, mada postoje i filteri koji propustaju manji deo vidljivog svetla (na primer 590nm), pri cemu se dobijaju jako lepi efekti sa zlatnim nijansama na povrsinama poput zelenila. Najveci nedostatak ove tehnike je pre svega sto se ovako konvertovan aparat vise ne moze koristiti za "nomalnu" fotografiju. Zatim, u zavisnosti od ugradjenog filtera, vezani smo za jednu talasnu duzinu, odnosno za samo jedan efekat.

Oba ova nedostatka eliminise druga tehnika - ful spectrum konverzija aparata. U ovom slucaju, sa senzora aparata se u poptunosti uklanja filter, tako da senzor belezi komplektan spektar svetla, vidljivog i nevidljivog. Na senzor se postvlja providni zastitni filter. U ovom slucaju, filterom na objektivu regulisemo koju vrstu svetla zelimo da senzor zabelezi. Kada nam treba normalna fotografija, postavljamo filter koji blokira IC i UV svetlo, kada nam treba IC, postavljamo IC filter, isto i za UV. . . Kod IC fotografije biramo koji efekat zelimo da dobijemo jednostavnom zamenom filtera, pa mozemo sa 580 dobiti prelepe zlatne tonove, ili sa 900nm nadrealnu crno-belu fotografiju kao iz igre prestola. Naravno - i ova tehnika ima svoje nedostatke, a pre svega se odnose na cenu. Naime, ovi filteri ni malo nisu jeftini, a ako uzmemo u obzir da nam za svaki objektiv razlicitog precnika treba nekoliko filtera, sami filteri mogu premasiti cenu samog aparata ako zelimo da koristimo ovu tehniku na vise objektiva.  

Treci nacin je najpovoljniji, ali i najmanje efektan, ne tako prijatan za koriscenje i u svakom pogledu ogranicen. Radi se o filterima koji se postavljaju na objektiv klasicnog aparata na kome nije sprovedena nikakva intervencija. Najveci problem ove tehnike je sto aparat u sebi vec ima filter koji sprecava prolazak IC svetlosti, pa mi prakticno "hvatamo" onaj mali deo ovog spektra koji ipak prodje do senzora. U ovom slucaju uspeh u velikoj meri zavisi od kvaliteta ugradjenog IC filtera, ali u svakom slucaju neophodna je veoma duga ekspozicija. Dakle, potreban je stabilan stativ i daljinski okidac ili odlozeno okidanje. Na primer, po suncanom danu, bice nam potrebna ekspozicija od minimum 10 sekundi, utoliko pre jer cemo morati da koristimo i manje otvore blende. Takodje, necemo moci da koristimo autofokus, pa je neophodno prvo fokusirati se bez filtera, prebaciti na manuelni fokus, pa tek onda postaviti filter. Naravno, posto do senzora dolazi mali deo nasumicno propustenog IC svetla, kvalitet fotografija nece biti sjajan cak ni sa skupim filterima. I naravno - mozemo zaboraviti na fotkanje bilo cega sto se krece.