Kosovski božuri - Dragoljub FIlipović

1983 nova knjiga Beograd 180 strana tvrde koride zlatotisk glancer kao novo

Драгољуб Ј. Филиповић (1884 – 1933) био је један од многобројних војника који је са српском војском преживео голготу и повлачење преко Албаније, затим Крф, Бизету и Солунски фронт. Инспирисан делима народне књижевности, као и трагом који је Први светски рат оставио на њега, Филиповић оживљава епски мит и истиче славну прошлост нашег народа.

Његових пет објављених збирки „ Крваве струне“ , „ Косовски божури“ , „ Србљак“ , „ Моравске даворије“   и „ Ниче раја“ чине значајна дела у поезији између два рата. Као главне мотиве он истиче херојство, мит, национализам, али и пролазност, која неизоставно доноси и смрт. Међутим, иако је смрт немогуће избећи, против саме пролазности се може борити. Јунаци, митови и легенде не би требало да буду заборављени. Они нас подсећају ко смо и где припадамо, сећају нас на храброст наших предака и историју наше земље. Баш на тај начин сам песник охрабрује српске војнике. За разлику од својих савременика, Јована Дучића и Милутина Бојића, он не истиче страдање и жртву, већ велича традицију.

По угледу на Косовски бој, као и велике јунаке попут Марка Краљевића, по речима Р. Костантиновића, Филиповић у својим делима наглашава митско јединство космоса и човека, а само јунаштво као једини начин да појединац остане упамћен.

Стихови су првобитно излазили у „ Крфском забавнику“ , а збирка „ Косовски божури“ је први пут објављена 1918. године. У тренутку када се рат ближио крају књига представља симбол победе. Интересантно је да се може уочити трансформација, како епике у лирику, тако и пораза у победу.

Време епске песме своди се на тренутак, приповетка на слику.

Уводи се лирски десетерац. Чудо се истиче као природна појава, што асоцира на романтизам, који краткотрајно опет оживљава. Легенда је сада представљена кроз лирску песму. Али, иако скраћује епско дело и даје му савремену ноту, Филиповић не описује јунаке Великог рата. Описи су живи и сликовити, имају јачину драмског мотива и динамику ратовања.

Касније су његова дела оспоравана, сматрајући се недовољно оригиналним. Ипак, многобројна издања сведоче о њиховој популарности за време рата.