Mile Stankovic - Covek u tesnom kaputu

1 KNJIŽEVNOST : HUMORISTA MILE STANKOVID   ROĐENI HUMORISTA MILE STANKOVID   , rođen je 22. juna 1911. goine u Šapcu umro je 26. maja 2005. godine u Beogradu   . Mile Stanković je bio pesnik, prozni i humoristički pisac, novinar i urednik Radio Beograda, I prvi predsednik Čivijaške republike ( 1968). Mile Stankovid je imao svoj književni, humorističko - satirični časopis   Vetrenjača . Objavio je više knjiga:  1953- Čarobna reč  (Vesela pozornica; 1957 . an ima velike oč ; 1957. Hiljadu osmeha i  jedna suza;  1953 , 1958 ; VLAST; komedija; III I IV , 1958  –   PUTNIČKI VOZ( pripovetka); 1962 - DRUŠTVENA OPASNOST ;1964 - ČAROLIJA ( dramksa skaska); KRAVATA U ŠARENOM IZLOGU ( radio drama) , 1969. Kočijaške balae (zbirka pesama ); 1969. - ČOVEK U TESNOM KAPUTU; 1974- KNJIGA O NOJEVIMA, pesme ; 1978- KROZ IGLENE UŠI ( pripovetke), 1980 - HIMNA ZA SVAKI DAN( pesme) ; 1982 . evojčica Jasmina;  1982.  Kuda lete krokodili;   Mile Stankovid  ( prvi s des na) u ruštvu satriričara koj i čitaju JEŽ. Prvi broj "Ošišanog ježa" pojavio se na Tuc indan, 5. januara 1935. godine. Kaa su kolporteri tačno u minut o pone, što je termin kojim se reakcija koristi i anas, počeli na Terazijama a uzvikuju "Ošišani jež", javnost je ved bila upoznata a de se uskoro u proaji pojaviti novi humorističko - satirični list. Jer, za svoj uspeh "Ošišani jež" ima a zahvali i obroj, kako bi mi to anas rekli, marketinškoj pripremi, avertajzingu, a naročito čaršijskoj priči o novom proizvou, na onašnjem meijskom tržištu.   Pre izlaska prvog broja, sproveena je otle neviđena reklama. anima je u listovima, na bioskopskim platnima i na plakatima objavljivano a de se pojaviti nešto zanimljivo, a ostajalo je po znakom pitanja šta de se pojaviti. Zatim je postepeno objavljivano šta de se pojaviti, a bi an uoči izlaska bila   2 objavljena kompletna informacija: "Sutra u pone izlazi iz štampe kao organ Beograske sekcije jugoslovenskog novinarskog uruženja satiri čno - šaljivi list "Ošišani jež". Prvi broj "Ošišanog ježa" štampan je u 22.000 primeraka, na kojem mu tiražu anašnji neeljnici mogu samo zavieti, ali je i pore tako velikog broja primeraka, bio oštampavan.   Nestrpljivi naro, još neorobljen ilustrovanom štampom tabloiiotizmom i komer cijalnom televizijom, navalio je na ovu slikovnicu za orasle i tiraž "Ošišanog ježa" počeo je omah a skače.   "Ošišani jež" nije bio samo list reakcije "Ošišanog ježa" koju su tvorili najpoznatiji karikaturisti onoga vremena Pjer Križanid, ragoslav Stojanovid, Miloš Vučkovid, Đorđe Lobačov, Mate Zamalek, Ivan Lučev, Vlaimir Filakovac, Beta Vukanovid, Vlaimir Žerinski, Naa oroški, Slavko Vereš i esa Glišid, i najpoznatiji humoristi onoga vremena Branislav Nušid, Brana Cvetkovid, Stanislav Vinaver, B ranislav imitrijevid Branim, Mida imitrijevid, Žak Konfino, Petar Petrovid Pecija, ušan Raid, Branko Dopid, Mile Stankovid it.   "Ošišani jež" je o prvog broja postao list beograskih, ali i ostalih novinara. Svako ko je imao neku ieju za šaljivu ves t, crticu, ili komentar, karikaturu, vic na aktuelnu temu, kozeriju, humoriesku, priču ili anegotu, olazio bi u reakciju i prilog bi mu bio objavljivan i honorisan, ili bacan. Svaka novina je priča za sebe, pa je i "Ošišani jež" oglealo vremena u kome  je izlazio. Zato "Ošišanom ježu" treba prepustiti a priča o sebi i vremenu u kome je izlazio o 6. aprila l941. goine, kaa se pojavio 35O. broj, koji, zbog bombarovanja nikaa nije ospeo o ruku čitalaca.   Ouvek su humoristi i satiričari bili, istovremeno, i stvaraoci za ecu. Ono što im je svima zajeničko  jeste —   smeh. Pomenimo Mark Tvena, a o naših Dopida, Raovida, Branu Crnčevida. . . Sve izvrsni humoristi i ečji pisci. Takav je i Mile Stankovid. Mile je mnogo stariji o mene, kao što su to bili renovac, Tartalja i rugi, ali ja sam sa njima rugovao, jer sam voleo ruštvo starijih pisaca. U njihovom ruštvu sam se osedao važnijim, a i umeo sam ugo i strpljivo a ih slušam. Mnogo sam naučio o njih. Oni su mi bili preavači jezika i književnosti. Tokom tri ecenije ruženja sa Miletom Stankovidem, u Raio Beograu i na svim letovanjima u Rovinju, bio sam "đak njegove škole o novinarstvu i jeziku". Bio je sjajan poznavalac našeg jezika, s prefinjenim sluhom za rime. U Rovinju na rivi, čitave sate crtajudi, pričao je o rimovanju. Znao je, takođe, francuski jezik, poznavao njihovu literaturu, pa mi je govorio francusku poeziju i prevodio je. Napisao je zbirku humorističko - satirične poezije za odrasle Kočijaške   balade . U Rovinjskom pozorištu imao je uspele književne susrete, recitujudi i po sa t i po vremena svoju poeziju. Kao Šapčanin, što de redi rođeni humorista i "čivijaš", Mile Stankovid je imao svoj književni, humorističko - satirični časopis   Vetrenjača . Njegove pesme za ecu prava su humoristička poezija: vesela, vera, smešna, zabavna
k50