Milorad Pavić Predeo slikan čajem

Milorad Pavić Predeo slikan čajem
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom

Милорад Павић (Београд, 15. октобар 1929 — Београд, 30. новембар 2009) био је српски књижевник, преводилац, историчар књижевности, универзитетски професор и академик. Павић је био прозни писац, песник, драмски писац, историчар српске књижевности 17−19. века, стручњак за барок и симболизам, преводилац Пушкина и Бајрона, некадашњи декан Филозофског факултета у Новом Саду, професор универзитета и академик САНУ. Његова дела преведена су на већину светских језика.

Живот и дело
До данас Павићева дела имају преко 80 превода у засебним књигама на различите језике широм света. Од стране стручњака из Европе, САД и Бразила, Милорад Павић је номинован за Нобелову награду за књижевност. Био је ожењен Бранком Павић Баста, историчарком уметности, од 1957. до 1992, са којом је добио сина Ивана и ћерку Јелену. Од ћерке Јелене има унуку Теодору. Од 1992. је био у браку са Јасмином Михајловић, која је писац и књижевни критичар. У периоду од 1974. до 1990. био је професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, редовни професор овог факултета постао је 1977. године, а у периоду 1977-79 био је декан.


Споменик Милораду Павићу у ташмајданском парку, Београд
На почетку своје књижевничке и професорске каријере, Павић је објавио књигу песама „ Палимпсести“ 1967. године, па „ Историју српске књижевности барокног доба“ 1970, затим „ Војислав Илић и европско песништво“ 1971. године. Другу књигу песама „ Месечев камен“ објављује 1971, а прву збирку прича „ Гвоздена завеса“ 1973. Следе књиге прича: „ Коњи светога Марка“ (1976), „ Руски хрт“ (1979), „ Нове београдске приче“ (1981), „ Душе се купају последњи пут“ (1982).

Павић је домаћу и светску славу стекао романом „ Хазарски речник“ који је објавио 1984. године. Овај својеврсни лексикон у 100.000 речи критичари и публика брзо су прогласили незаобилазним штивом новога века. Многи критичари забележили су да је Павић писац чудесне имагинације и предводник европске постмодерне. У другом роману „ Предео сликан чајем“ (1988) аутор нуди узбудљиво дело за љубитеље укрштених речи. Године 1991. објављује трећи роман „ Унутрашња страна ветра“ , па „ Последњу љубав у Цариграду“ (приручник за гатање) 1994.

Поред овог квартета романа који су кључни за сагледавање свестраног Павићевог стваралаштва, појављује се „ Шешир од рибље коже“ (љубавна прича) 1996, „ Стаклени пуж“ (приче са Интернета) 1998, „ Кутија за писање“ 1999, и романи „ Звездани плашт“ (астролошки водич за неупућене) 2000 и „ Уникат“ 2004. године.

Године 2005. објавио је комедију Свадба у купатилу.

3/18