Miodrag Bulatović Gullo Gullo

Miodrag Bulatovic Gullo Gullo
Izdavac: Prosveta, Beograd / Globus, Zagreb
Godina izdanja: 1983
Format: 20,5 X 14 cm.
Povez: Tvrdi, zastitni omot
Pismo: Latinica
Broj strana: 356


Миодраг Булатовић (20. фебруар 1930 – 15. март 1991), писац кога су сви звали „ Буле“ , управо се тријумфално из изгнанства вратио у Београд да прими НИН-ову награду за роман „ Људи са четири прста“ , коју је заслужио још пре две деценије са својим најбољим романом „ Црвени петао лети према небу“ . Али, млади писац који је иза себе већ имао, данас култну, збирку приповедака „ Ђаволи долазе“ , и исто тако прекретничке приче у књизи „ Вук и звоно“ , никако се својим понашањем и циничним изјавама није уклапао у уштогљено соцреалистичко друштво половином педесетих година прошлог века.

И његова литература одударала је од књижевне поетике која је тада била на цени књижевних критичара, који су по мишљење ишли у „ Цекај“ , како смо у редакцији „ Политике“ подсмешљиво називали ту орвеловску установу. Само је неколицина његових пријатеља и критичара, пре свих Зоран Глушчевић, наслутила да се у српској литератури појавио не само нови прозни глас, већ будући литерарни геније, писац мрачних и демонских сила у човеку и у свету, сила које га разарају, али и уздижу у небеске висине, као у „ Црвеном петлу… ”

Тај роман дефинитивно га је устоличио на место које му припада, али није био подобан за НИН-ов жири, јер нигде није било партизана који све побеђују, док су Булатовићеви јунаци били људи са дна, антихероји, изданци „ Бедних људи“ Ф. М. Достојевског. А уз све то, млади писац је већ првом збирком најавио да су „ ђаволи“ изашли из суднице руског генија, да се не привиђају само Ивану Карамазову испод стола суднице.

И сам Булатовић био је нека врста нечастивог, који квари партијску књижевну идилу, због чега га је требало што пре одстранити и из литературе и из социјалистичког „ раја“ који се већ привиђао Јосипу Брозу. Соцреалисти су хитро реаговали, оцењујући његове ликове као настране, опаке и опасне по нашу социјалистичку заједницу. Нису могли да схвате и прихвате да један млад писац може својим већ првим делом да разбије скучену идеолошку норму социјалистичког реализма и да се вине до универзалних истина о људској природи.

3/31