Mirko Kovač Evropska trulež

Mirko Kovač Evropska trulež
Izdavač Prosveta, 1987.
Ninova nagrada Dimitrije Tucović za najbolju esejističku knjigu.

KLjučna autopoetička knjiga velikog Mirka Kovača.

Evropska trulež jedna je od onih knjiga Mirka Kovača koja stalno i iznova biva nadopisivana, kojoj se Kovač vraća i bez koje je teško i nemoguće razumeti njegov opus.
U svojoj summa poetica Mirko Kovač ispisuje što za njega jest, a što nije važno u književnom radu, što ga zanima, kako piše, autopoetički govori o svojim delima i ne libi se osvrnuti na dela savremenika, bilo domaćih, bilo stranih. Prožeta s puno humora, ironije, autoironije i briljantnih zaključaka, Evropska trulež esencijalni je izbor iz Kovačevog razmišljanja o književnosti.

irko Kovač rođen je 26. decembra 1938. u Petrovićima blizu Bileće, u Crnoj Gori. Rano je otišao od kuće, s jedinim ciljem da postane pisac, sam se izdržavao i školovao, menjao gimnazije, najčešće zbog sukoba s profesorima, pohađao Akademiju za pozorište i film u Beogradu, odsek dramaturgije, koju nije završio jer je već tada u Novom Sadu objavio roman Gubilište (1962), koji se odmah našao na tapetu „ ideoloških glavoseča“ . Hajka na mladog pisca, optuživanog zbog „ mračne slike sveta“ , trajala je gotovo godinu dana. Živi između Beograda i Zagreba, gde je za Jadran-film napisao šest scenarija. Mnogi filmovi nastali prema njegovim scenarijima dobili su domaće i svetske nagrade; Lisice (1969) proglašene su za jedan od najboljih hrvatskih filmova svih vremena, nagrađivani su i Okupacija u 26 slika (1978), Pad Italije (1981) i dr. Istovremeno piše i za pozorište: u Kamernom teatru u Sarajevu izvedena je drama Osipate se polako, vaša visosti, ali je posle premijere zabranjena, a pisac optužen da je pravio aluzije na tadašnjeg predsednika Tita. U mostarskom Narodnom pozorištu izvedena mu je drama Iskušenje, takođe zabranjena. Od televizijskih drama koje je napisao dve su izvedene na TV Zagreb. U beogradskoj izdavačkoj kući „ Prosveta“ objavljuje roman Moja sestra Elida (1965), koji je iste godine preveden na nemački, a 1971. nezavisni izdavač S. Mašić objavljuje Kovačev roman Životopis Malvine Trifković (dramatizovan i izveden u Ateljeu 212 u Beogradu 1973). Roman je preveden na engleski, francuski, italijanski, holandski, mađarski i švedski jezik. Godine 1971. objavljuje u „ Prosveti“ i zbirku pripovedaka Rane Luke Meštrevića, koja je dobila nagradu „ Milovan Glišić“ . Dve godine posle toga knjiga biva povučena iz knjižara i osuđena kao „ crna slika stvarnosti“ , a pisac proglašen „ perjanicom crnog talasa“ , pravca koji je tretiran kao izraz „ skretanja u kulturi“ . Kovač sve više inklinira Zagrebu, gde radi za film i televiziju i objavljuje romane Ruganje s dušom (1976) i Vrata od utrobe (1978), za koji dobija niz nagrada, između ostalih Ninovu nagradu za roman godine. Roman izlazi u džepnom izdanju u tiražu od trideset hiljada primjeraka. Esejističku prozu Evropska trulež objavljuje 1986. u „ Prosveti“ , a u „ Bigzu“ zbirku pripovedaka Nebeski zaručnici 1987, za koju dobija nagradu BIGZ-a za knjigu godine. Studentski kulturni centar iz Beograda objavljuje mu knjigu scenarija Okupacija u 26 slika i drugi scenariji 1990. godine.

6/20