Švabica - Laza Lazarević

2005 narodna knjiga politika 214 strane tvrde korice odlično očuvano

Laza Lazarević je svoje književno stvaralaštvo obeležio vrhunskim pripovetkama sa psihološkim karakterom, među kojima je jedna od najpoznatijih „ Švabica“ . U okviru podele Lazarevićevih pripovedaka na tri tematska kruga, ovu pripovetku nazivaju još i pričom o intelektualcima. Pripovetka je zasnovana na pseudodokumentarnosti, a takođe se vodi polemika oko toga zašto je štampana i izdata tek nakon smrti pisca, tj. da li su autobiografski elementi koji su u njoj brojni, morali da ostanu na papiru, kao njegova zaostavština.

Pripovetka se sastoji od trinaest pisama koja student medicine, Miša, šalje svom prijatelju i u njima ga izveštava o zbivanjima, osećanjima i drugim dešavanjima koja upotpunjuju njegov život. Miša je mladić iz Srbije, tj. iz Valjeva, koji dolazi u Nemačku sa namerom da studira, a zatim da se vrati u svoj zavičaj i oženi. To je na neki način bila zamisao i njegove porodice. Međutim, Miša se zaljubljuje u Anu, devojku koja je zajedno sa majkom izdvala pansion u kome je Miša stanovao. Iz pisama koje on šalje svom prijatelju, na prvi pogled, Ana je ružna i siromašna, a on ne gaji baš nikakva osećanja prema njoj, čak primećje njene simpatije, ali beži od svega toga, negoduje i zanemaruje vrednost njene ljubavi.

Kako god, Ana je bila smirena, povučena i skromna devojka, koja je bila puna razumevanja za Mišu i njegovo držanje. Iako je dosta patila zbog neuzvraćene ljubavi, uvek je bila vesela kad je on u njenoj blizini, kada ga gleda, sluša. Dovoljno joj je bilo da on bude srećan da bi ona tog dana bila najsrećnija, jer je svoju ljubav davala nesebično. Međutim, Miša je bio veoma sebičan. Negodovao je emocije, čak iako bi pokazao bilo kakvo osećanje, to je bilo veoma škrto i površno, pa je svesno ili nesvesno svakako povređivao Anu.

U pismima koja šalje svom prijatelju, malo po malo se vidi kako osećanja rastu, kako se njegove emocije menjaju. On više nije hladan prema njoj, nego naprotiv, koristi svaku priliku da bude u njenoj blizini. Tako se polako razvija niz dešavanja iz kojih se naslućuje i ostvarenje te ljubavi. Ana polako počinje da uči srpski jezik, sve više je veselija i više se smeje. Miša je takođe uživao u toj ljubavi, iako ga je veliki problem mučio i nikako mu iz glave nije izlazio lik majke koja se ljuti jer voli Švabicu. Miša je bio svestan da je došao iz konzervativne i primitivne sredine i znao je da će druga vera biti veliki problem, ali ipak nije mogao da kontroliše ljubav prema Ani. Uvek su mu u podsvesti bile slike majke i sestre koje se ljute i bune, pokazuju razočarenje, ne prihvataju Anu i njega krive za sve.