Embrouz Birs Smrt Halpina Frejzera

Embrouz Birs Smrt Halpina Fejzera
Meki povez
Izdavač Solaris
Biblioteka Svetske fantastike

Embrouz Gvinet Birs (1842-1913? ) jedan je od najznačajnijih američkih pisaca s kraja XIX veka. Za života je postao kultna ličnost, što podrazumeva neumerene (mada retke) hvale i isto takve, neumerene (ali obilne) pokude. Sve to nije zaustavilo ’pesimističku mašinu’starog mizantropa koji je u svoj program stavio: „ … hladno neodobravanje ljudskih institucija, uključujući sve vidove vlasti, većinu zakona i običaja kao i celokupnu književnost“ . Cinizam, sarkazam, groteskno ogoljavnaje apsurdnosti velikih parola ali i egzistencije jedinke, karakteristični su za Birsov obiman opus. Ali, njegov cinizam nije bio uperen samo prema drugima već i prema samom sebi – u 71. godini ovaj večiti, strasni novinar prelazi Rio Grande i pridružuje se pobunjenicima Pančo Vile, da bi u pustarama Meksika netragom nestao. U oproštajnom pismu ’vedro’kaže: „ Biti ’gringo’u Meksiku – ah, to je prava eutanazija“ . Nikad se nije saznalo kako, kada i gde je Birs umro.

Od 12 tomova u koje su sabrana Birsova dela našim čitaocima do sada su dostupne samo mrvice (jedan izbor priča, jedan izbor basni i knjiga „ Đavolov rečnik“ , poneka priča u periodici). Zbog toga je izbor 11 priča pod naslovom „ Smrt Halpina Frejzera“ važan doprinos otkrivanju ovog autora. Prve tri priče u knjizi preuzete su iz zbirke „ Priče o vojnicima i civilima“ (iz 1891) i bave se uzaludnošću pogibija odnosno besmislom rata. Priču „ Događaj na mostu kod Sovine reke“ kritičari smatraju anticipacijom pripovedačke tehnike toka svesti. Proza „ Čikamagva“ odvodi čitaoce na susret sa natprirodnim: u njoj dečak sreće izmasakrirane vojnike koji su ustali iz svojih grobova rasutih po bojnom polju. I u preostalim segmentima ovog izbora dominira fascinacija tajanstvom onostranog, pojavama koje opsedaju i muče junake, najčešće na zabitim mestima divlje, negostoljubive prirode kao adekvatnim pozornicama (priče „ Noćna zbivanja u Mrtvačkom klancu“ , „ Prokletinja“ , naslovna „ Smrt… “ , „ Krčag sirupa“ ). „ Moksonov gospodar“ varijacija je mita o čoveku-božanskom stvaraocu i njegovom prokletstvu, čime Birs duboko zadire u teme SF žanra.

Međutim, nisu sve priče iz ovog izbora mračne i jezovite. Naprotiv, Birs je umeo da se i na crnohumorni način poigra surovim događanjima. Dokaz su priče „ Pseće ulje“ (u njoj dečak otkriva idealan način da poboljša kvalitet psećeg ulja koje pravi njegov otac tako što ulju dodaje fetuse koje njegova majka tajno abortira. A kad mu se roditelji u svađi poubijaju on i njih koristi kao dragocenu sirovinu za spravljanje leka) i „ Grob bez dna“ (u kojoj otac porodice, živ sahranjen ali tako da je iz groba upao u kanalizaciju, teroriše svoju porodicu kradući hranu).

Zaključimo: iščitavanje ove knjige otkriva još jednu snažnu liniju u Birsovom stvaralaštvu – zaokupljenost mračnom fantastikom, po čemu je blizak genijalnom E. A. Pou. Istražujući čovekove reakcije, narastanje straha i uzdizanje dubokih slojeva ličnosti u sukobu sa moćnim neprijateljima koji stižu iz nepoznate prirode ili komešanje onostranih sila u i oko čoveka, Birs je svojevrsni prethodnik književnom žanru poznatom po svom novom, savremenom imenu – horor – a koji se ranije različito nazivao, od ’priča tajanstva i jeze’do ’strave i užasa’. Bez obzira na imenovanjem suština, srž žanra nije promenjena – to je strah od nepoznatog. Taj strah, uprkos svom napretku, tinja u svakom čoveku i grupi, tinja ispod pokrova razumskom, u oblicima koji pokrivaju celokupnu egzistenciju, od besmislenog straha od mraka u sobi do onih vezanih za bol i fizički nestanak. Birs je oštroumni, pronicljivi posmatrač nastanka i razvoja tih emocija zbog čega zaslužuje svu našu pažnju i hvalu.

6/13