Ferdidurke / Vitold Gombrovič

Beograd 1981. Tvrd povez, zaštitni omot, 334 strane.

Napomena: na predlistu posveta; knjiga je veoma dobro / odlično očuvana.

B2

Ferdidurke je bez sumnje moje glavo no delo, najbolji uvod u ono što ja jesam i što predstavljam. . . To je groteskna priča o čoveku koji postaje dete jer drugi s njim postupaju kao s takvim. Roman Ferdidurke bi hteo da razobliči veliku nezrelost čovečanstva. Čovek koga opisuje ova knjiga je mutno i bezlično biće koje mora da se izrazi kroz izvesno ponašanje i time spolja postaje — za druge — mnogo određeniji i jasniji nego što je u svojoj unutarnjosti. Otuda tragična nesrazmera između njegove potajne nezrelosti i maske koju stavlja da bi opštio s drugima. Preostaje mu samo da se unutar sebe prilagodi toj maski, kao da je stvarno onakav kakav izgleda da jeste.

Može se dakle reći da su čoveka iz Ferdidurkea stvorili drugi, da ljudi jedan drugog stvaraju time što uzajamno nameću forme, ili ono što nazivamo „ načinom življenja” . . . Međutim, Ferdidurke zalazi i u druge, manje raskrčene oblasti: reč „ forma' u njemu je vezana za reč „ nezrelost” . Kako opisati tog ferdidurkeovskog čoveka? Pošto ga je stvorila forma, on je stvoren spolja, što će reći da je patvoren, deformisan. Biti čovek, znači ne biti nikad sopstvena ličnost.

On je i stalni proizvođač forme: neumorno luči formu, kao što pčela luči med.

Ali on se bori sa sopstvenom formom. Ferdidurke je opis čovekove borbe sa sopstvemm izrazom, opis mučenja čovečanstva na Prokrustovoj postelji forme.

Vitold Gombrovič