Ljubavni život papa - Najdžel Kotorn

2008 Novosti - Beograd 307 strane slikano u fabričkom celofanu glancer

Nečasni biskupi Rima od svetog Petra do danas

Najdžel Kotorn nudi istoriju moćne katoličke crkve iz ugla sumanutih seksualnih papskih avantura.
Inoćentije Prvi (401 - 417) je ustanovio primat Rima i često se smatra prvim pravim papom, ali se uzdizanje Rima tokom njegovog pontifikata dogodilo sasvim slučajno. Tokom Inoćentijeve vladavine Rim su poharali Goti. Papa je pobegao u sigurnost dvora cara Honorija - koji je bio veoma sklon mladim devojkama - u Ravenu. Pričalo se da Inoćentije ima istu sklonost. Papa Lav Prvi (440 - 461) mudro je koristio seksualnu pokvarenost kako bi proširio moć Crkve u Rimu. Car Valentinijan Treći bio je prilično razvratan i njegova majka, Bonifacijeva stara prijateljica Gala Placidija, učinila bi sve što bi papa od nje tražio. Ohrabrivala je Valentinijana u njegovim preterivanjima, tako da su ona i papa Lav slobodno mogli da vladaju onim što je ostalo od Rimskog carstva.

Tokom renesanse, piše Kotorn, pape su postale veliki zaštitnici slikarstva i književnosti. Martin Peti (1417 - 1431) je zaposlio kao svog glavnog sekretara pisca Pođa Braćolinija, čuvenog po zbirci lascivnih priča koju je napisao za svojim radnim stolom dok je bio u službi kod pape. Kružile su okolo u rukopisu. Kasnije su i štampane, i za manje od četvrt veka objavljeno je dvadeset šest izdanja. Kada je papa Pavle Četvrti (1555 - 1559) počeo da stavlja razne knjige na `Indeks zabranjenih knjiga`, Braćolinijevo delo je poslato cenzorima na pročišćavanje.
Martinu Petom dopadalo se ono što Braćolini piše. U pismu jednom prijatelju Braćolini piše da je papa bio `jako veseo` kada mu je opat rekao da ima pet sinova koji bi se borili za njega. U to vreme se govorilo da bi se teško mogao naći i jedan čedan sveštenik od hiljadu: svi žive s preljubom, konkubinama, čak i gore od toga.
Pije Drugi (1458 - 1464) je imao običaj da svog naslednika, kardinala Pjetra Barba od svetog Marka u šali zove `božja Marija`. Barbo, budući Pavle Drugi (1464 - 1471) voleo je da gleda nage muškarce prilikom mučenja. Bio je homoseksualac i nosio je papsku tijaru koja je, prema jednom izvoru, `bila vrednija od neke palate`. Papsku blagajnu je opustošio, kako bi zadovoljio sopstvene potrebe za sjajem i pompom. Bio je zgodan i tašt i voleo je da bude okružen lepotom i luksuzom. Preko dana je spavao, a noću čuvao svoje dragulje. Voleo je i da priređuje zabave i sportska takmičenja i karnevale po Rimu, na račun gradskih Jevreja koji su morali da plaćaju za ove izdatke. Kardinali su ga zvali `naša milosrdna Gospa` - znao je da zaplače i na najmanji povod. Pavle Drugi je umro od srčanog udara, prilikom seksa s jednim od najdražih ljubavnika.
Španski papa Aleksandar Šesti (1492 - 1503) rođen je kao Rodrigo de Borđa i Borđa u Đativi pored Valensije, 1. januara 1431. godine. Bordžija je italijanski izgovor njegovog prezimena. Rodrigo je bio verovatno nezakoniti sin svog ujaka Alfonsa, nadbiskupa Valensije, koji je postao papa Kalist Treći (1455 - 1458), sa njegovom sestrom Joanom. Ona je bila udata za Žofroa Lencuola, ali je papa želeo da njegov sin nosi porodično prezime i naterao je zeta da sopstveno prezime promeni u Borđa, ili Bordžija.
Rodrigo je od rođenja bio mažen. Tvrdilo se da je svoje prvo ubistvo izvršio sa samo dvanaest godina. Kao mladić, Rodrigo je bio izuzetno promiskuitetan. Imao je brojne ljubavnice i bar šest nezakonitih sinova u Španiji. Sasvim fino za početak - ukoliko ste želeli karijeru renesansnog pape. Bio je zgodan mladić, visok i snažan, s prodornim očima. Do vremena kada je postao papa poružneo je i ugojio se, ali su žene i dalje bile impresionirane njegovim šarmom i intelektom, a ni on nije prestao da se zanima za lepe žene, čak ni u starosti.