XX vek / Epika i politika - Aleksandar Pavlović

Epika i politika Aleksandar Pavlović
nova
manji format

Nacionalizovanje crnogorske usmene tradicije u prvoj polovini XIX veka.

Predgovor

Ovu knji­ gu je, na­ dam se, mo­ gu­ će či­ ta­ ti i kao pri­ ču. Nje­ na je rad­ nja smeš­ te­ na u pr­ ve de­ ce­ ni­ je de­ vet­ na­ e­ stog ve­ ka, ka­ da cr­ no­ gor­ ske usme­ ne pe­ sme po­ sta­ ju pred­ met in­ te­ re­ so­ va­ nja uče­ nih lju­ di i ka­ da se ja­ vlja­ ju nji­ ho­ vi pr­ vi za­ pi­ si i ob­ ja­ vlje­ ne zbir­ ke. Ona ima i svo­ je ju­ na­ ke: jed­ nog vla­ di­ ku, Pe­ tra I Pe­ tro­ vi­ ća Nje­ go­ ša, ko­ ji je isto­ vre­ me­ no i vla­ dar i ute­ me­ lji­ vač cr­ no­ gor­ ske dr­ žav­ no­ sti, jed­ nog pro­ fe­ si­ o­ nal­ nog gu­ sla­ ra, Ð u­ ru Mi­ lu­ ti­ no­ vi­ ća, ko­ ji je uz to pi­ smen, ško­ lo­ van, ve­ li­ ki poš­ to­ va­ lac knji­ ga i pro­ sve­ te, va­ tre­ ni na­ ci­ o­ na­ li­ sta bli­ zak cr­ no­ gor­ skim i srp­ skim vo­ đa­ ma i, na­ rav­ no, Vu­ ka Ka­ ra­ dži­ ća, cen­ tral­ nu lič­ nost u us­ po­ sta­ vlja­ nju usme­ ne tra­ di­ ci­ je kao osno­ ve na­ ci­ o­ nal­ ne kul­ tu­ re, a umno­ go­ me i središnju lič­ nost srp­ ske kul­ tu­ re uopšte.

Zahvaljujući danas već kla­ sič­ nim ra­ do­ vima Smi­ ta, Gel­ ne­ ra i Hob­ sba­ u­ ma, po­ zna­ ta nam je od­ lu­ ču­ ju­ ća ulo­ ga kulturne i političke eli­ te u tzv. “ iz­ miš­ lja­ nju tra­ di­ ci­ je” i us­ po­ sta­ vlja­ nju na­ ci­ o­ nal-ro­ man­ ti­ čar­ skih ide­ ja i po­ kre­ ta u Evro­ pi za vreme pr­ ve po­ lo­ vi­ ne de­ vet­ na­ e­ stog ve­ ka, a odav­ no je uočen i zna­ čaj na­ rod­ ne epi­ ke u tom pro­ ce­ su kod ju­ žnih Slo­ ve­ na. Iako nam je, da­ kle, ja­ san sâ m is­ hod, a to je u ovom kon­ kret­ nom slu­ ča­ ju us­ po­ sta­ vlja­ nje cr­ no­ gor­ ske i her­ ce­ go­ vač­ ke epi­ ke kao na­ ci­ o­ nal­ ne tra­ di­ ci­ je, me­ ni se ne­ ka­ ko či­ ni­ lo da ti­ me ni­ je is­ pri­ ča­ na cela pri­ ča o iz­ ra­ sta­ nju i us­ po­ sta­ vlja­ nju jed­ ne no­ ve pa­ ra­ dig­ me i nje­ nom ve­ zi­ va­ nju za usme­ nu tra­ di­ ci­ ju, i u tom kon­ tek­ stu su mi pa­ da­ le na um Sar­ tro­ ve re­ či da nam Fu­ ko sjaj­ no de­ mon­ stri­ ra pro­ me­ nu pa­ ra­ dig­ me, ali nam ne go­ vo­ ri ka­ ko pro­ me­ na na­ sta­ je ni ko su nje­ ni agen­ si (Sartre 1966: 87). Usme­ na pe­ sma, mo­ žda, ne pred­ sta­ vlja naj­ za­ hval­ ni­ ji ma­ te­ ri­ jal za ta­ kva raz­ miš­ lja­ nja poš­ to je, za raz­ li­ ku od pi­ sa­ nog tek­ sta, flu­ id­ na, ko­ lek­ tiv­ na tvo­ re­ vi­ na ko­ ja je, stro­ go me­ to­ do­ loš­ ki gle­ da­ no, bez auto­ ra, po­ čet­ ka, isto­ ri­ je. No, to ne zna­ či da usme­ na tra­ di­ ci­ ja ni­ je pod­ lo­ žna pro­ me­ ni ili uti­ ca­ ji­ ma pi­ sa­ ne kul­ tu­ re i “ po­ li­ tič­ ki uticajnih lič­ no­ sti” , ka­ ko bi se to da­ nas re­ klo. Ova knji­ ga pred­ sta­ vlja po­ ku­ šaj da se te promene i uticaji iden­ ti­ fi­ ku­ ju na primeru cr­ no­ gor­ ske epi­ ke ob­ ja­ vlje­ ne u jed­ noj Ka­ ra­ dži­ će­ voj zbir­ ci.

Nekim čitaocima će, na­ dam se, te­ o­ rij­ sko-me­ to­ do­ loš­ ki okvir ko­ ji je ko­ riš­ ćen u ovom is­ tra­ ži­ va­ nju i njegovi zaključci delovati do­ volj­ no ube­ dlji­ vo. Dru­ gi će možda primetiti da ni ja ni moji pret­ hod­ ni­ ci i pret­ hod­ ni­ ce na ovom po­ lju ipak ne­ ma­ mo neo­ bo­ ri­ ve do­ ka­ ze da su baš vla­ di­ ka Pe­ tar I i Ð u­ ra Mi­ lu­ ti­ no­ vić lič­ no ispe­ va­ ­ li no­ ve pe­ sme ili pre­ ra­ dili sta­ re, i ta­ ko usme­ nu tra­ di­ ci­ ju obo­ ji­ li no­ vim to­ no­ vi­ ma. Ti čitaoci bi ovoj knji­ zi mo­ gli da pri­ stu­ pe kao delu sa­ zda­ nom od mnoš­ tva do­ ku­ men­ tar­ nih i na­ uč­ nih či­ nje­ ni­ ca, ko­ me kon­ kret­ ne lič­ no­ sti za­ pra­ vo i ni­ su neophodne i pred­ sta­ vlja­ ju sa­ mo plod ro­ man­ si­ jer­ ske sklo­ no­ sti nje­ nog auto­ ra. Tre­ ći­ ma, pak, ko­ ji i da­ lje čvr­ sto sto­ je na po­ zi­ ti­ vi­ stič­ kim po­ zi­ ci­ ja­ ma na­ uč­ ne stro­ go­ sti i pro­ ver­ lji­ vo­ sti, ako ta­ kvih još uvek ima, ova na­ po­ me­ na mo­ že po­ mo­ ći da uš­ te­ de vre­ me i trud i da za či­ ta­ nje uzmu što­ god drugo.