XX Vek / Mesta Evrope - Stela Gerva, Fransoa Rose

Mesta Evrope, Stela Gerva, Fransoa Rose
manji format
Nova knjiga

Stela Gervas (Stella Gherva) radi kao istraživač u Univerzitetskom institutu za visoke međunarodne studije u Ženevi i u Institutu za studije o Jugoistočnoj Evropi u Bukureštu. Fransoa Rose (Fraç ois Rosset) je profesor na Odseku za francuski jezik na Univerzitetu u Lozani.

Sadržaj:

Stela Gervas i Fransoa Rose: Predgovor

Paskal Detirans: Evropa, mesto-fantazam. Mit o Evropi u istoriji umetnosti

I Polovi i žarišta (Principia)

Kšištof Pomijan: Evropa: stvarna topografija i mentalne topografije

Rene Sigrist, Erik Vidmer i Vladimir Berelovič: Mesta nauke u modernoj Evropi

Bertran Levi: Gradski trg u Evropi kao idealno mesto

II. Teritorije i granice (Limites)

Lučijan Boja: Granice Evrope: stvarne, imaginarne, ideološke

Stela Gervas: Odesa i granice Evrope: istorijsko rasvetljenje

Olga Inkova: „ Centar” i „ periferija” : jezičko ustrojstvo prostora na ruskom i na francuskom jeziku,

Fransoa Rose: Beskonačnost i nestalnost: o fantomskoj granici na istoku Evrope

Sofija Daskalopulos: Granice – mentalna i stvarna topografija svetih mesta. Slučaj ostrva Lezbos

III. Istorijsko nasleđe i mesta sećanja (Exempla)

Silvio Gvindani: Ruralni prostor i vernakularna arhitektura: evropsko kulturno nasleđe?

Deni Bertole: O jednom evropskom mitu. Beleške o Geteu, Italiji i raju

Luc Vajbel: Između pojedinačnog i opšteg mesta: primer Kalvinijuma u Ženevi

Lubor Jilek: Treba li godišnjicu bitke kod Austerlica obeležiti na licu mesta? Prijateljstvo Austrtije, Rusije i Francuske, na kojem su Česi naporno radili

Rene Sigrist i Stela Gervas Evropsko sećanje u vreme „ paradigme žrtve”

PRED­ GO­ VOR

Me­ sto je u pr­ vom re­ du pro­ stor­ ni po­ jam. Po­ red to­ ga je i re­ per ko­ ji mo­ že da po­ slu­ ži kao pr­ va re­ fe­ ren­ ca u iz­ grad­ nji iden­ ti­ te­ ta. Ot­ ka­ ko je Pjer No­ ra upo­ tre­ bio sin­ tag­ mu “ me­ sto se­ ća­ nja” ka­ ko bi is­ tra­ žio te­ me­ lje fran­ cu­ skog iden­ ti­ te­ ta (No­ ra 1997), po­ jam me­ sto vi­ še ne ozna­ ča­ va sa­ mo ge­ o­ graf­ ske lo­ ka­ li­ te­ te: pri­ me­ nju­ je se i na me­ mo­ rij­ ske pod­ lo­ ge i na kul­ tur­ ne re­ fe­ ren­ ce sa iden­ ti­ tet­ skom na­ me­ nom. Po­ li­ tič­ ki sim­ bo­ li, ko­ me­ mo­ ra­ ci­ je, spo­ me­ ni­ ci i in­ sti­ tu­ ci­ je, isto kao i kul­ tur­ ne prak­ se ili pak ne­ ki pe­ da­ go­ ški sa­ dr­ ža­ ji, sad su sve to “ me­ sta” u istom smi­ slu, ma­ da dru­ ga­ či­ je vr­ ste, kao pla­ nin­ ski vr­ ho­ vi, rto­ vi ili po­ lu­ o­ str­ va. Ta­ ko re­ de­ fi­ ni­ sa­ na u od­ no­ su na svo­ ju po­ ten­ ci­ jal­ no iden­ ti­ tet­ sku na­ me­ nu, (spo­ men) me­ sta se ne da­ ju la­ ko po­ pi­ sa­ ti, ni­ ti svr­ sta­ ti u una­ pred utvr­ đe­ ne ru­ bri­ ke. Tri ka­ te­ go­ ri­ je – Po­ lo­ vi – Te­ ri­ to­ ri­ je – Na­ sle­ đa –