Kaldrma i asfalt urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890

Kaldrma i asfalt
urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914
Dubravka Stojanović POSVETA autora
Dubina podela i snaga političkih strasti mučila je i stanovnike Beograda u vremenu kojim se bavi ova knjiga. U poglavljima u prvom delu knjige, pod nazivom „ Grad“ pokazano je da je takva situacija često kočila donošenje odluka koje su bile od vitalnog značaja za grad. Te šizme između političkih stranaka, između bivše i sadašnje vlasti, između beogradske i državne vlasti, dovodile su, kao što je pokazano, do toga da su i u prošlosti sva pitanja stalno ostajala otvorena. Čak i u slučajevima u kojima bi se donelo neko rešenje, brzo se pokazalo da ono ni iz daleka nije bilo shvatano kao konačno i neopozivo. Odluke su se retroaktivno poništavale, a ceo proces odlučivanja vraćao na početak. Svaka nova vlast poništavala je rezultate one prethodne, uključujući tu i stručne analize koje su izradili eksperti koje je angažovala prethodna vlast. To je dovodilo do toga da se problemi nisu rešavali, već da su se u svakoj novoj prilici dodatno komplikovali, sve dok sukobi u okviru uske prestoničke elite ne bi postali toliko užareni da se više nijedan problem nije mogao rešiti. To je proizvodilo višegodišnje blokade u radu institucija, koje, zavađene, nisu bile funkcionalne. Javni interes gubio se u zađevicama i prepirkama, a unutrašnji sukobi bili su preči od opšteg dobra. Beograd , Kulturna istorija , Svakodnevni život Istorija
Broširani povez
Dubravka Stojanović je rođena 1963. godine u Beogradu. Magistrirala je 1992. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu s temom » Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918« . Doktorirala 2001. godine na tom fakultetu s temom » Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914« . Od 1988 do 1996. radi u Institutu za noviju istoriju Srbije, a od 1996. predaje na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta. Izabrana je u zvanje vanrednog profesora 2008. godine na Katedri za opštu savremenu istoriju. Učestvovala je na mnogim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. S Milanom Ristovićem i Miroslavom Jovanovićem uređuje Godišnjak za društvenu istoriju. Bila je članica redakcija zbornika » Srbija u modernizacijskim procesima 20. veka« (1994), » Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka« (1996) i » Srbija u modernizacijskim procesima. Uloga elita« (2003). Bila je koordinator kurseva na Ženskim i Mirovnim studijama, kao i u Alternativnoj akademskoj obrazovnoj mreži. Bavi se pitanjem demokratije u Srbiji i na Balkanu krajem 19. i početkom 20. veka, interpretacijama istorije u novijim srpskim udžbenicima (potpredsednica je Balkanskog komiteta za obrazovanje u oblasti istorije), društvenom istorijom, procesima modernizacije, istorijom žena u Srbiji. Za knjigu Srbija i demokratija: 1903—1914 dobila je Nagradu grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2003. godinu.