Srbi i Arbanasi 1804-1912

Srbi i Arbanasi 1804-1912, Vladimir Stojančević                     

Jedan od kapitalnih radova akademika Vladimira Stojanovića.

Obnovljena srpska država XIX i početka XX veka, u svojoj politici rušenja Turske carevine računala je na saradnju sa svim balkanskim narodima, pa i Arbanasima iz Albanije. (Početkom XIX veka Arbanasa je na Kosovu bilo mnogo manje nego Srba. ) Sredinom XIX veka došlo je do uspostavljanja dobrih odnosa sa katoličkim Mališorima i Miriditima, pravoslavnim Toskama južne Albanije, ali i mnogim muslimanskim glavarima srednje Albanije. Rđava Turska uprava na Balkanu – naročito teški agrarno-pravni odnosi – opredeljivali su balkanske narode na zajednički rad protiv Osmanskog carstva, ali je turska feudalno-teokratska (islamska) država uspevala da iskoristi verske razlike da to zajedničko istupanje sistematski omete za dugo vremena, što važi i za Arbanase muslimane. U Staroj Srbiji, naročito na Kosovu i Metohiji, Turska je uspela da uvede brojne predstavnike Arbanasa u svoj državni, upravni i feudalni sistem i preko njih je, uglavnom, i držala u teškom položaju tamošnji srpski narod. Akademik Vladimir Stojančević reljefno je prikazao nepobitnim činjenicama, kako su npr. tek oko sredine XIX veka Srbi izgubili etničku većinu u Metohiji, a do kraja veka i na Kosovu baš zbog brojnih zuluma, otmice zemlje, prilično česte islamizacije, koja je delom dovela i do potpunog poturčavanja , tj. poarbanasavanja Srba.

Novi Sad 1994. Tvrd povez, ćirilica, 336 strana.                    
Knjiga je nekorišćena (nova)