Hans Kristijan Andersen Mala sirena

Hans Kristijan Andersen Mala Sirena
Meki povez

Mala sirena obrađena lektira književnika Hansa Kristijana Andersena. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Analiza dela
Mala sirena jedna je od najpoznatijih bajki danskog pisca Hansa Kristijana Andersena. To je jedno od najčuvenijih dela u kojem su junaci ova mitološka bića. Andersen je u svojim delima na veoma vešt način spojio legende, fantastiku i mit sa stvarnim svetom. Ali njegova dela, koja se danas smatraju vrhuncem svetskog stvaralaštva, na početku nisu bile poznata i priznata među čitaocima. Njegovo stvaralaštvo se razlikovalo od onoga što su pisci objavljivali u to vreme. Dok su ostali pisali priče sa srećnim krajem i uglavnom imali isti obrazac kojeg su se držali, Andersen je stvarao avangardne bajke. Njegove bajke nisu bile namenjene samo deci jer često se dešavalo da se završavaju na brutalan način i deca su ih se plašila. Ali je zato ovaj pisac ostavio veliki pečat na celokupno svetsko stvaralaštvo i njegove bajke se i dan danas nalaze u skoro svakoj zbirki bajki za decu.


Lik sirene, polužene – poluribe, srećemo prvi put u grčkim mitovima. Ove prelepe morske nimfe su zavodnice, vrlo opasne i agresivne i svojom pesmom mame moreplovce u smrt. Andersen nam je donekle promenio ovu sliku, pa nam je sada uvek u glavi slika mlade, naivne i dobroćudne devojke kada pomislimo na sirenu.

Priču o maloj sireni većina ljudi najviše pamti iz Diznijevog crtanog filma, o morskoj princezi Ariel, koja ceo svoj život živi fascinirana ljudskim svetom i želi da postane čovek. U prvobitnoj verziji, koju nam je doneo Andersen, likovi nemaju imena i ova mala sirena počinje da mašta o ljudima tek kada sazna da može postati besmrtna udajom za ljudsko biće. Kako nije bila zadovoljna životom koji je živela na dnu mora, jednoga dana se obratila svojoj baki koja joj je odala tajnu da sirene žive 300 godina ali da njihova duša nije večna. Nakon smrti, sirene se rastvaraju u morskoj peni. Jedina mogućnost da im duša postane besmrtna je da se neko ljudsko biće zaljubi u njih i da deo njihove duše pređe u sirenu.

I kraj Anderesenovog dela se razlikuje od poznatog crtanog filma o Ariel. Iako Ariel uspeva da se uda za princa u kog se zaljubljuje, u prvobitnoj verziji priča ima totalno drugačiji završetak. Sirena ne uspeva da osvoji ljubav kraljevića, jer se on zaljubljuje u drugu. Sirena se baca u more i nestaje u morskoj peni. Dobija drugu šansu i postaje „ ćerka vazduha“ , koja će 300 godina imati priliku da čini dobra dela i na taj način na kraju dobije večnu dušu.

Postoje i različita tumačenja ove bajke, a jedno od njih je da sama sirena predstavlja spoj svesnog (ljudski deo) i nesvesnog (riblji deo) u čoveku koje. Pritom život na dnu mora je metafora za nesvesno dok se sa izlaskom na površinu zalazi u domen svesnog. I sama želja male sirene da postane ljudsko biće potiče iz želje za besmrtnošću što je u Diznijevoj verziji promenjeno kako bi se uklopilo u zapadnjačku kulturu. Bajka o maloj sireni zapravo se smatra pričom o potrazi za dušom.

6/26