KOLEVKA Artur Klark-Džentri Li

Korice neznatno oštećene, samam knjiga u vrlo dobrom stanju.
Kolevka / Artur Klark, Džentri Li ; preveli Žika Bogdanović, Mirjana Živković
Jedinstveni naslov The Cradle. scc
Vrsta/sadržaj type of material roman
Jezik srpski
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Polaris, [199? ] (Zemun : Metem)
Fizički opis 324 str. ; 21 cm
Zbirka Biblioteka Polaris. Serija naučne fantastike Polaris
Napomene Prevod dela: The Cradle / Arthur C. Clarke &Gentry Lee

Kolevka / Artur Klark, Džentri Li ; preveli Žika Bogdanović, Mirjana Živković
Jedinstveni naslov The Cradle. scc
Vrsta/sadržaj type of material roman
Jezik srpski
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Polaris, [199? ] (Zemun : Metem)
Ostali autori Bogdanović, Žika
Živković, Mirjana
Fizički opis 324 str. ; 21 cm
Zbirka Biblioteka Polaris. Serija naučne fantastike Polaris
Napomene Prevod dela: The Cradle / Arthur C. Clarke &Gentry Lee


Сер Артур Чарлс Кларк (енгл. Sir Arthur Charles Clarke; Мајнхед, 16. децембар 1917 — Коломбо, 19. март 2008) је био британски писац и проналазач. Уз Ајзака Асимова сматра се најпознатијим писцем научне фантастике, али за разлику од њега Кларк се чврсто држи науке и њених реалних домета и хипотеза. Главне теме његових романа и прича су истраживање космоса, мора и времена, место човека у васиони и последице људских контаката са ванземаљским интелигенцијама.

Рођен је у Мајнхеду у Самерсету у Енглеској. После средње школе, пошто није имао пара да плати универзитетско образовање, запослио се као ревизор у једном министарству. Током Другог светског рата служио је у РАФ-у као специјалиста за радаре и учествовао је у изградњи првих система за рано узбуњивање и аутоматско навођење пилота са земље. Његова једина не-научно-фантастична књига Glide Path базирана је на том раду. После рата завршио је Краљевски Колеџ у Лондону и магистрирао математику и физику 1948.

Оженио се Американком Мерилин Мејфилд у јуну 1953. али су се већ у децембру исте године развели. Како је сам касније рекао `То је био кључни доказ да ја нисам за брак. Али мислим да сваки човек то мора да проба барем једном у животу`.

Његов највећи допринос науци је идеја да би геостационарни сателити могли да се користе као комуникациони релеји. У његову част, Међународна астрономска унија назвала је геостационарну орбиту (42.000 km) Кларковом орбитом.

Године 1951, написао је кратку причу Стражар (енгл. The Sentinel) коју је послао на једно БиБиСи-јево такмичење. Прича је одбијена на том такмичењу и комисија ју је оценила веома лошом. Међутим, 1964. ће та прича постати главна инспирација за дело и филм које је написао заједно са Стенлијем Кјубриком - 2001: Одисеја у свемиру (премијерно приказан 1968). Иако се на корицама књиге не налази Кјубриково име а на шпици филма под редитељ не стоји и Кларково, сам Кларк је често говорио да би на књизи морало да стоји: `Написали Артур Кларк и Стенли Кјубрик“ а на филму „ Режирали Стенли Кјубрик и Артур Кларк“ .

Од 1956. године живи у Коломбу у Шри Ланки. 1988. константовано је да болује од пост поли синдрома и од тада је везан за инвалидска колица. Британска краљица Елизабета II га је 1998. године прогласила витезом. Преминуо је 19. марта 2008. [1]



Кларк је оставио писане инструкције за сахрану, које гласе: „ Апсолутно ниједан религијски ритуал било које врсте који се односи на било коју религијску веру не сме да има везе са мојом сахраном“ . [12]

О паранормалним феноменима
Кларк је раније у својој каријери био опчињен паранормалним и навео је да је то била инспирација за његов роман „ Крај детињства“ . Цитирајући гомилу обећавајућих тврдњи о паранормалном које су касније оповргнуте, Кларк је описао како је његова ранија отвореност према паранормалном прерасла у „ готово апсолутни скептицизам“ до његове биографије из 1992. године. [4] Током интервјуа, и 1993. и 2004 – 2005, говорио је да не верује у реинкарнацију, јер не постоји механизам који би то омогућио, мада је често и наводио . `Увек парафразирам Џ. Б. С. Халдана: Универзум није само чуднији више него што замишљамо, чуднији је више него што можемо да замислимо. `. [13][14] Назвао је идеју о реинкарнацији фасцинантном, али је преферирао коначност у постојању. [15]

Кларк је веома познат и по тв серијама које су се бавиле истраживањем паранормалних феномена – Артур Кларков мистериозни свет- (1980), -Артур Кларков мистериозни универзум- (1985) и -Артур Кларков свет чудесних моћи- (1994) – што је резултирало пародијом у једној од епизода серије `The Goodies`, у којој је Кларков шоу отказан након тврдње да Кларк - не постоји.