Ispovest obaveštajca / Antun Duhaček

Beograd 1992. Mek povez sa klapnama, ilustrovano, 267 strana.
Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana.

Teško bi bilo ubuduće govoriti o mnogim problemima Jugoslavije, o Četvrtom plenumu, pa i o tragičnim završecima naše zajedničke države, ako se ne bi koristio i materijal kojeg je Antun Duhaček ovde izneo na ubedljiv i interesantan način. Možda tu objektivnost materijala potencira i činjenica što se o mnogim pitanjima koja se iznose u njemu prvi put govori našoj publici, i to bez uvijanja, jasno i vrlo precizna dati su fakti, vreme i ljudi. Posledice takođe.
Radojica Nenezić

Niko neće moći da izbegne saznanju koliko je, u periodu prije Četvrtog plenuma, bila neophodna i korisna, snažna, konštruktivna i djelotvorna jugoslovenska obavjcštajna služba, kao ni spoznaji o njenom namjernom rušenju i uništavanju. Snaga službe se vidi: po iznetim brojkama koje nepobitno potvrđuju tu postavku; po materijalima koje je ta služba prezentirala jugoslovenskim rukovodiocima, ali se vidi i strah mnogih da se istina o njima sazna. Svi su jednako i sa istom mjerom tretirani, jasno i sa dosta podataka, ali su kvalifikacije bile različite, dobre i loše. Autor Antun Duhačekje imao tu hrabrost da sve te relevantne činjenice, sa mnogo dokaznog materijala i na slikovit način, prezentira čitaocima.
Prof. dr Gojko Prodanić

Antun Duhaček (rođen 1924. u Okučanima), pisac ove knjige, počeo je obaveštajnim radom da se bavi u ratu. I uvek smatrao da je rad na ovim poslovima — odgovornim, opasnim, komplikovanim i tajnim — pre svega izraz visokog patriotizma.
Od 1944. bio je komesar Bataljona protiv pete kolone, zatim komesar Brigade KNOJ-a i pomoćnik komesara divizije.
Sa činom potpukovnika radi u jugoslovenskom obaveštajnom centru u Parizu, a zatim, 1955. obavlja razne dužnosti u tzv. Koordinacionom odelenju Ministarstva inostranih poslova.
Bio je rezident naše obaveštajne službe u Atini i Londonu, a zatim načelnik Prvog obaveštajnog odelenja, koje se bavilo stvaranjem obaveštajne mreže u inostranstvu i rukovodio radom agenata, a potom šef analitičkog odelenja ove službe.
Šest meseci pre Četvrtog plenuma odlazi, mimo Službe, u jugoslavensku Misiju pri Ujedinjenim nacijama. Iz Njujorka će se vratiti 1967, i saopštiće mu, u hajci na "rankovićevce", da — kao jedan od bivših obaveštajaca i rukovodilaca Službe — mora da napusti MIP. Pre dlaska u penziju bio je narodni poslanik u Saboru Hrvatske, gde je posle sukoba sa Savkom Dabčević i Mikom Tripalom nasilno penzionisan.