ISTOČNIK. DUHOVNI LIST, Brojevi 1-24 1904. godina

Pun naslov:

ИСТОЧНИК.
ДУХОВНИ ЛИСТ
ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ
СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

ВЛАСНИК:
ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ Б. - Х.
АРХИЈЕРЕЈИ

УРЕДНИК:
протосинђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, проф. богословије
ГОДИНА ОСМАНАЕСТА
1904.

Izdavač: Prva srpska štamparija Riste J. Savića
Mesto izdanja: Sarajevo
Godina izdanja 1904.
Format: veliki, 17,5 x 25 cm
Povez: tvrdi, poluplatneni
Broj strana: 396 strana časopisa +96 strana teksta, na kraju knjige, pod naslovom "Riječ učenicima na početku školske godine", bez imena autora, ćirilica
Težina: 1290 g
Stanje knjige: platno na jednom uglu korica i jednom hrbata je znatnije pohabano, hartija na koricama, naročito zadnjim, delom izbledela, na prednjim koricama vinjeta, na naslovnim stranama pečati biblioteke, tri lista su lepljena trakom za povez, deo u Sadržaju uokviren crvenom bojicom, najednom mestu štrihlirano plavom i na jednom crvenom bojicom, jedna reč na strani 365 podvučena crvenom bojicom, hartija je požutela, mestimično sa tamnijim mrljama, ostalo je potpuno očuvano

Časopis Dabro-bosanski Istočnik počeo je da izlazi u vreme austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. To je vreme Kalajevog režima i označava početak pokušaja formiranja bosanske nacije – isticana je i potreba za jednim, zajedničkim jezikom.
Srpski narod se odupirao stvaranju nametnute "bosanske" narodnosti ispoljavanjem snažnog interesovanja za narodnu književnost i kulturno nasleđe.
U Bosni i Hercegovini je pod austrougarskom upravom pokrenuto preko 150 listova, časopisa i drugih periodičnih publikacija. Austrougarska je vodila računa o štampi, te su dozvolu za izdavanje dobijali samo režimski listovi i časopisi, koji su zbog toga nailazili na nerazumevanje i odbojnost kod čitalaca. Odlika srpske pravoslavne periodike u ovom periodu bila je čvrsta nacionalna svest, težnja ka uspostavljanju što jačih veza sa Srbijom. Prvi nacionalni časopisi javili su se u Sarajevu.
Na konzistorijalnoj sednici od 15. maja 1887. Dabro-bosanski mitropolit Đorđe Nikolajević uputio je predstavku Visokoj zemaljskoj vladi za dozvolu pokretanja lista srpsko-pravoslavnog sveštenstva u Bosni i Hercegovini. U predstavci se navodi da će se list isključivo baviti crkveno-prosvetnim sadržajima, da će biti verski trpeljiv i da se neće mešati u političke stvari. Za urednika je predložen Nikola G. Lalić (1860-1889), a vlasnik lista bi bila Mitropolitska konzistorija.
Uprkos nepovoljnim izveštajima o uredniku Laliću (koji je završio bogosloviju u Beogradu i proveo dve godine na studijama na Duhovnoj akademiji u Kijevu), Zemaljska vlada je preporučila molbu, pa je Zajedničko ministarstvo finansija 13. juna 1887. odobrilo koncesiju za izdavanje ovog časopisa.
Prvi broj Dabro-bosanskog Istočnika izašao je u julu 1887. godine. Njegov program bio je zapravo program dotadašnjeg delovanja srpskog sveštenstva.
Za vreme uredništva Đorđa Petrovića, list je donosio i društvene i kulturne vesti, pouke, putopise, radove iz etnografije i etnologije, slično Bosanskoj vili. Od br. 4/ 1894. godine urednik je postao Vasilije S. Popović, tadašnji protojerej, a kvalitet lista počeo je naglo da opada.
U dvanaestoj godini izlaženja, časopis je postao službeni vesnik i organ srpsko-pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini. Dobio je novo ime – ISTOČNIK, novo uredništvo i manji format, kao i nešto izmenjen podnaslov: duhovni časopis za crkveno-prosvetne potrebe srpsko-pravoslavnog sveštenstva i naroda u Bosni i Hercegovini
Početkom 1900. uredništvo Istočnika preuzima tadašnji jeromonah ILARION RADONIĆ, koji je od 1898. radio kao profesor u Reljevskoj bogosloviji. Uredničke poslove obavljao je od 1. januara 1900. do 30. septembra 1907. godine. Kao urednik, Radonić je i sam dosta pisao. Njegovi najbrojniji radovi bili su kritički prikazi i osvrti na knjige i časopise, najčešće dela iz istorije pravoslavne crkve, književnosti, izdanja Matice srpske. Objavljen je i određen broj beseda, prigodnih propovedi i poučni članci iz pastirske prakse. Za vreme njegovog uređivanja osetno je porastao broj prevoda stručnih i teoloških rasprava ruskih autora.
Zbog malog broja pretplatnika, u 25. godini izlaženja, Istočnik je prestao da izlazi. Prestanku izlaženja doprinelo je pokretanje Vjesnika, zvaničnog organa srpsko-pravoslavnih crkveno-školskih vlasti u Bosni i Hercegovini.

Mr Milica Crnojević, Reč sa promocije knjige: Radulović, Zdravka. Bibliografija časopisa "Dabro-bosanski Istočnik": (1887-1911). Beograd: Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta, Institut za teološka istraživanja, 2010. , održane 29. maja 2010. godine na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

(103/18-260/pol-kp/673)