Ljiljana Drezga

59264) LJILJANA DREZGA , Marica Josimčević , Radionica duše Beograd 2016 ,
Slikarska preokupacija Ljiljane Drezge jeste telo, živo telo, ljudsko telo. All Drezga svoje aktove ne posmatra samo spolja, nije joj dovoljna sama njihova telesnost. Ona u telu oseća neku tajnu, neko magično, gotovo mistično svojstvo, što se krije u njegovim dupljama i sponama. Žudeći da prozre tu tajnu, Drezga razgolićuje svoje aktove, zadire im pod kožu, strasno i bestidno, zaviruje u skrivene lavirinte tela. I gle, pred nama se otkriva uzbudljiv i veličanstven predeo unutarnjeg pejzaža ljudske puti. Predeo tajanstven, dramatičan i strašan u svom savršenstvu. Sa divljenjem i gotovo sa jezom osećamo kako u njemu struje i smenjuju se večiti impulsi života i smrti. Čini se otud kao da se i sama ta tela grče, drhte, potresana tim impulsima u bolnim i sladostrasnim trzajima.

Ovako neobična inspiracija stavila je Ljiljanu Drezgu pred mnoga iskušenja. Ono što je htela da kaže, slikarski se nije moglo reći bez jezika figuracije, i ako bi figuracija sama po sebi vulgarizovala njenu viziju i oduzela joj metafizički sadržaj. Drezga se otud zatekla u nekoj vrsti simbolične figuracije, ako se tako može reći, koja se, kao kod svih ekspresionista, odlikuje time što se figura (objekt, telo) predstavlja na nešto nižem stupnju predmetne važnosti. U tom smislu, Drezga nam svoje ideje saopštava na jedan simboličan način, dok sve ono » konkretno« spada u domen čisto slikarskog doživljaja. Drezgine kompozicije po pravilu ostaju u površini, one se ’’lepe’’za beličastu pozadinu bez dubine. Naglašen crtež i ne retko potenciran potez četkom, to je ono što u stvari daje dinamiku monumentalnim Drezginim aktovima. Sažet kolorit, sveden na hladnjikave i mutne, ali duboke po zvuku i bogate u rezonancamą, tonove smedje, plavičaste i sivozelenkaste boje, daje Drezginim slikama svojevrstan intimitet. U tom koloritu ima nekog blagog, umirujućeg osećanja koje kompenzira ponegde previše izraženu dinamiku forme. Đorđe Kadijević
monografija , priređivač Momčilo Moša Todorović , drugo dopunjeno izdanje , tvrd povez, format 15 x 19,5 cm , zaštitni omot, potpis i posveta slikarke na predlistu , ilustrovano, latinica, 247 strana,