Mihailo Đoković Tikalo / Stanislav Živković

Beograd 2000. Tvrd povez, tekst uporedo na srpskom i engleskom jeziku, bogato ilustrovano, veliki format (29 cm), 181 strana.
Knjiga je odlično očuvana (kao nova).

Fantastika, kao oblast i tema koja pokreće na kreativan čin, ima dosta dugu tradiciju u srpskom slikarstvu. Od Milene Pavlović Barili i Radojice - Noja Živanovića, Miloša Babića, Milana Popovića ili Ivana Tabakovića u prvoj polovini XX veka, ona je, kao fenomen, do punog izražaja došla u godinama posle Drugog svetskog rata. Čitava plejada mlađih slikara, najčešće školovanih na Akademiji za primenjene umetnosti u Beogradu, polovinom pedesetih godina skreće na sebe pažnju javnosti i stručnih krugova. A prva izložba grupe „ Mediala” , 1958. godine, označiće formalnu pojavu i budući značaj te komponente u bogatoj panorami domaćih likovnih zbivanja.
Fantastika je nadmoćno pobedila na relacijama: klasično - moderno, lokalna tradicija internacionalizacija, figurativno slikarstvo - apstrakcija, enformel - nova figuracija, transavangarda - postmoderna, da bi kraj veka dočekala u punoj afirmaciji, kako na domaćoj, tako i na evropskoj sceni. U domaćoj sredini dobro su poznata imena Leonida Šejke, Olje Ivanjicki, Branka Miljuša, Miodraga Nagornog i Bogdana Kršića - da pomenemo samo neke dok su Evropi poznatiji Milić od Mačve i, posebno, naša pariska trojka - Miodrag - Dado Đurić, Ljuba Popović i Vladimir Veličković. Svrstavajući se pod različite termine „ Mediala” , „ relacionizam” , novi nadrealizam, novi simbolizam ili fantastika beogradskog kruga - nekoliko generacija tih umetnika dosledno se borilo za klasičnu sliku, za uvažavanje nasleđa prošlosti, za ravnopravnost istorije i mita, za prevlast duha i narodne mašte nad materijalnom i ogolelom stvarnošću. Izjednačavajući po formalnim elementima, ali i simboličnim vrednostima iskustveno i imaginativno, svesno i podsvesno, htonsko i božansko, od najstarijeg Dada Đurića do najmlađeg Milana Tucovića izgradili su u srpskom slikarstvu XX veka izuzetan poetski prostor u kome blista tamni svet potisnutih ljudskih strahova.
U tom složenom zadatku istakli su se umetnici koji su svoj pogled i pažnju okrenuli sa tradicionalnog Pariza, pomodnog Njujorka ili teorija italijanske transavangarde jednog Bonite Olive, na magičnu umetnost renesanse. Ali, ne renesansu Italije, već na manje poznatu renesansu Severne Evrope. To znači da nas zainteresuju za uzbudljivu umetnost Martina Šongauera i Albrehta Direra, Pitera Brojgela i Hijeronimusa Boša.
Jedan od onih čije su zasluge u tom pogledu nezaobilazne, jeste i „ mlađi brat Hijeronimusa Boša” - Mihailo Đoković Tikalo.