GROMA Modell N, Germany - Stara pisaća mašina (1939.)

U originalnom zaštitnom drvenom koferu.

1934. godine „ G. F. Grosser Fabrik fur Buromaschinen“ stekla je prava na proizvodnju male pisaće mašine koju je dizajnirao Leopold Ferdinand Pascher (Leopold Ferdinand Pašer) i zaposlila ga kao glavnog dizajnera. Prema njegovoj zamisli, proizvodnja „ GROMA Modell T“ (sa tabulatorom) i „ GROMA Modell N“ (bez tabulatora) počela je 1938. godine.
Oba modela karakterisala je posebna lakoća, jer je Pascher koristio lake metale i mašine su imale gornje panoe od bakelita, što je tada bila sasvim neuobičajeno. Od 1939. do 1945. godine napravljeno je oko 50.000 primeraka oba modela.
Mnogi ove modele smatraju najlepšim od svih pisaćih mašina, pre svega zbog neobičnih paralelnih zakrivljenih linija, najočitije kod bočne stranice i poluge za vraćanje kolica. Nisu naročito brze, ali je pisanje lako i ne zahteva velik pritisak na tipke. Dakle, mašine više za ličnu upotrebu i uživanje u radu, nego za profesionalnu upotrebu.
Proizvodnja oba modela završena je 1957. godine.

Proizvođač: „ G. F. Grosser Fabrik fü r Bü romaschinen“ , Markersdorf, Germany

Prema serijskom broju: 209737 (ugraviran je na pločici iza desnog kotura sa trakom, i na donjoj strani okvira), mašina je proizvedena 1939. godine.

Natpisi:

- `GROMA` preko zlatnog trougla, na desnoj strani klizača za papir
- identičan logo na levoj strani prednjeg panela
- `MODELL N` na desnoj strani panela
- `G. F. Grosser * Fabrik fü r Bü romaschinen * Markersdorf/Chemnitztal` na sredini prednjeg panela

Dimenzije mašine:

Visina (ne računajući držač papira): 12,5 cm
Dužina: 31,5 cm
Širina: 30 cm

Dimenzije kutije:

Visina: 18,5 cm
Dužina: 33,5 cm
Širina (bez ručice za nošenje): 31,5 cm

Težina (sa kutijom): 6,4 kg

Tastarura je nemačka latinica, QWERTZ raspored sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala velikim slovom O).
Mašina koristi standardnu dvobojnu traku (postavljena je nova, na originalne metalne koture, koje je danas teško naći).

Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja.
Sve bitne funkcije rade ispravno. Ne radi dugme za vraćanje kolica za jedno mesto unazad (jedina crvena tipka) i zvono za kraj reda.
Velika ručica za vraćanje kolica, prvobitno niklovana, naknadno je prebojena crnom bojom - boja je uklonjena, ali su ostaci vidljivi.
Prvobitna klavir crna boja u blistavom izdanju. Pohabana je na jednom mestu na zadnjem delu.

Kofer je dobro očuvan, ali je papirna obloga kofera u znatnoj meri bila odlepljena, pohabana ili iscepana, uglvnom u unutrašnjosti. Gde je bilo moguće zalepljeno je, uočljiva mesta su zafarbana. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ.

Pod uticajem ekspanzije tekstilne industrije u Saksoniji, Gustav Friedrich Groß er (Gustaf Fridrih Groser) je 1869. godine otvorio fabriku mašina za pletenje pod imenom „ Bach &Grosser“ , a proizvodnja mašina započela je 1875. godine. Posle samo dve godine osnivači kompanije su se razdvojili i od tada je Groß er bio jedini vlasnik. Od 1878. godine fabrika je dobila naziv "Maschinenfabrik G. F. Groß er ".

1904. godine kompaniju je, kao jedini vlasnik, preuzeo Paul Groß er (Paul Groser), sin Gustava Friedriha Groß era. 1919. godine kompanija je počela da razvija pisaće mašine. 1924. godine naziv je promenjen u „ G. F. Grosser Fabrik fur Buromaschinen“ i počela je proizvodnja pisaće mašine „ GROMA“ (od početnih slova GROß er i MArkersdorf.

Globalna ekonomska kriza krajem 1920-ih izazvala pad prodaje i fabrika je morala da otpušta radnike.

1934. godine kao glavni dizajner angažovan je Leopold Ferdinand Pascher (Leopold Ferdinand Pašer), talentovani dizajner.

1937. godine upravljanje fabrikom preuzeo je Erich Groß er (Erih Chemnitz), sin Paula Groß era, koji je vodio fabriku kao jedini vlasnik do 1945. godine.

Fabrika je i dalje bila u porodičnom vlasništvu do 1946. godine, ali je 1948. godine. Pokrenuta je proizvodnja malih pisaćih mašina prema predratnom Pascherovom projektu, pod nazivom „ Gromina“ . Proizvodnja tekstilnih mašina je obustavljena 1950. godine.

Proizvodnja mašina bila je sve uspešnija, i do 1952. godine radna snaga se desetostruko povećala. Skoro sva proizvodnje fabrike izvožena je u 85 zemalja, između ostalih u Zapadnu Nemačku, Belgiju, Holandiju, Francusku, Italiju, Dansku, Finsku, Poljsku i Kinu.

Međutim, era čisto mehaničkih pisaćih mašina koje ja proizvodila GROMA bližila se kraju. Tehnički napredak je ubrzao prelazak na elektromehaničke pisaće mašine i pisaće mašine proizvedene u Markersdorfu više nisu mogle da se prodaju.

Po licenci italijanske kompanije „ Olivetti“ elektromehaničke pisaće mašine su se proizvodile u Markersdorfu do 1990. godine. Nakon ponovnog ujedinjenja dve nemačke države, kompanija je banrotirala i zatvorena je 1992. godine. Zgrade fabrike su potpuno srušene do 2013. godine.

(124/31-I-kp/1493)