RHEINMETALL KsT - Prenosiva pisaća mašina (1958)

RHEINMETALL KsT - Prenosiva pisaća mašina (1958)
U originalnom zaštitnom drvenom koferu.

Proizvodnja prenosive pisaće mašine „ Model KsT“ (inicijali od „ Kleinschreibmaschine mit Tabulator“ = mala pisaća mašina sa tabulatorom), pod predratnim brendom „ Rheinmetall“ (Rajnmetal), počela je odmah posle rata, 1945. godine, u fabrici „ VEB Bü romaschinenwerk Sö mmerda“ u Istočnoj Nemačkoj. Model je baziran na prenosivoj mašini koja se proizvodila do 1940. godine, i bila je bazirana na modelu bankrotirane fabrike „ Stoever“ (Šrover).
Prvi put, dizajn je znatno izmenjen 1950. godine a pet godina kasnije mašina je dobila konačan izgled, koji će uglavnom zadržati do kraja proizvodnje. Ime „ Rheinmetal“ 1960. godine zamenjeno sa „ Supermetall“ . Još kratko vreme posle 1960. godine mašina se izvozila u SAD pod nazivom „ Aztec 600“ . Proizvodnja je definitivno završena 1962. godine.

Proizvođač: „ VEB Bü romaschinenwerk Sö mmerda“ , Sö mmerda, DDR

Prema serijskom broju: 498162 (utisnut je ispod desnog kotura za traku), mašina je proizvedena 1958. godine.

Reljefni plastični natpis `Rheinmetall` na prednjem delu poklopca trake.
Na zadnjem panelu:
Inicijal `S` u trouglu (za “ Sonderklasse, fü r sehr gute Qualitä t` = Specijana klasa za veoma dobar kvalitet)
Beoj: 09/2552 (09 je teritorijalna šifra za okrug Erfurt, gde se nalazila fabrika Sö mmerda; 02552 je šifra za mesto proizvodnje, verovatno za fabriku `Sö mmerda Rheinmetall`)

Dimenzije mašine:

Visina (ne računajući teleskopske držače papira): 13,5 cm
Dužina: 35 cm
Širina: 31 cm

Dimenzije kutije:

Visina: 17,5 cm
Dužina: 38 cm
Širina (bez ručice za nošenje): 36 cm

Težina (sa kutijom): 7,85 kg

Tastarura je nemačka latinica.
QWERTZ-tastatura sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O) i za 1 (pisala se malim slovom L)
Mašina koristi standardnu dvobojnu traku (postavljena je nova).

Mašina je delimično rasklopljena i pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja.
Sve funkciioniše besprekorno. Nema primetnih tragova upotrebe.

Kofer je dobro očuvan, ali je papirna obloga kofera mestimično pohabana, naročito na ivicama. Delimično rđa na metalnim okovima kutije. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ.

Na zahtev, mogu da pošaljem `Uputstvo za korišćenje` (na engleskom jeziku) u PDF formatu.

Kompaniju „ Rheinische Metallwaren- und Maschinenwerk AG“ (poznatu samo kao „ Rheinmetall“ , po adresi telegrama) osnovalo je1889. godine rudarsko-topioničarsko udruženje „ Hö rder Bergwerks- und Hü tten-Verein“ , da bi snabdevala municijom Nemački Rajh. Izgradnju fabrike u Dü sseldorfu vodio je Heinrich Ehrhardt (Hajnrih Erhart, 1840-1928) koji je i upravljao fabrikom do 1920. godine.  

Na inicijativu Heinricha Ehrhardta, „ Rheinmetall“ je 1901. godine preuzeo bankrotiranu fabriku „ Munitions- und Waffenfabrik AG“ u mestu Sö mmerdi (Zemerda). Po izbijanju Prvog svetskog rata, Rheinmetall je bio jedan od najvećih proizvođača oružja u Nemačkom Rajhu.

Posle rata nemačka proizvodnja oružja je zaustavljena i „ Rheinmetall“ je morao da pređe na civilne proizvode: lokomotive, vagone, poljoprivredne mašine i parne plugove. U fabrici u Sö mmerdi proizvodila se precizna mehanička oprema kao što su pisaće i računske mašine i kalkulatori.

1930. godine „ Rheinmetall“ je preuzeo bankrotiranu fabriku „ Stoever“ (Štover) i nastavio da proizvodi njene pisaće mašine. 1931. godine kompanija je razvila svoju prvu prenosivu pisaću mašinu prema nerealizovanom dizajnu Leopolda Ferdinanda Paschera (Leopold Ferdinand Pašer) za „ Stoever“ .

U aprilu 1933. „ Rheinmetall“ je kupio proizvođača lokomotiva „ Borsig“ a ime kompanije je promenjeno u „ Rheinmetall-Borsig AG“ . Tokom Drugog svetskog rata proizvodnja naoružanja je maksimalno povećana kao i razvoj novih sistema naoružanja, a broj zaposlenih dostigao je 85.000.

Nakon završetka rata, fabrike „ Rheinmetall-Borsiga“ u Dü sseldorfu, Zapadnom Berlinu i Unterlisu došle su pod kontrolu zapadnih saveznika a imovina u oblastima koje je zauzela Crvena armija je eksproprisana.  

Ipak, već 1945. godine predstavljena je prenosiva pisaća mašina „ Rheinmetall KsT” , iznenađujuće kvalietatna za uslove u kojima je nastala. 1952. godine fabrika „ Rheinmetall“ u Sö mmerdi predata je vladi Istočne Nemačke i stvoreno je državno preduzeće a kasnije i „ VEB Kombinat Robotron“ . Spajanjem dve Nemačke, fabrika, koja je tada imala 12.000 radnika privatizovana je i likvidirana 1992. godine.

Fabrikama u Zapadnoj Nemačkoj je do 1950. godine bila zabranjena proizvodnja. Preokret je usledio 1956. godine kada je osnovan Bundeswehr i ponovo pokrenut vojni proizvodni program.

Danas „ Rheinmetall“ ostvaruje godišnju prodaju vrednu više od četiri milijarde evra i deseta je najveća kompanija za proizvodnju oružja u Evropi.

(124/28-I-kp/1490)