Velika zastava Estonije

Najveća zastava Estonije, 300x160cm, kvalitetan deblji materijal, vrlo dobro ocuvana, dobra i retka zastava. Ima jednu zakacku u gornjem levom ćošku, za ostalo mora da se improvizuje

Državna zastava Estonije je trobojka sa tri jednake horizonzalne trake plave (gore), crne, i bele boje. Normalna veličina je 105 × 165 cm. Na estonskom, zastava se kolokvijalno naziva `sinimustvalge` (doslovno `plavo-crno-belo`), po bojama zastave.

Ovakva zastava je prvi put ušla u upotrebu tokom 1880-ih, kao zastava studentskog saveza Estonskog univerziteta na Univerzitetu u Tartuu, i bila je postavljena u holu pastorata komune Otepa 4. juna, 1884. Naknadno je zastava povezana sa estonskim nacionalizmom, i bila je korišćena kao državna zastava (riigilipp) kada je Estonija proglasila neszavisnost 24. februara, 1918, formalno usvojivši zastavu 21. novembra, 1918.

Invazija Sovjetskog Saveza juna 1940, je dovela do zabranjivanja ove zastave. Zastava je skinuta sa najsimboličkije lokacije, tornja Pik Herman u Talinu, 21. juna, 1940. dok je Estonija još uvek (bar formalno), bila nezavisna. Sutradan, 22. juna je podignuta zajedno sa crvenom zastavom. Estonska trobojka je potpuno nestala sa tornja 27. jula, 1940, i bila je zamenjena zastavom Estonske SSR.

Tokom nemačke okupacije 1941. – 1944, zastava je bila prihvaćena kao etnička zastava Estonaca, ali ne i kao državna zastava. Nakon što su se Nemci povukli iz Talina, septembra 1944, ponovo je istaknuta estonska zastava. Kada je 22. septembra došla Crvena armija, prvo je samo dodata crvena zastava. Ubrzo zatim, plavo-crno-bela zastava je ponovo nestala.

Estonska zastava je bila zabranjena do perestrojke, kasnih 1980-ih, kada se 24. februara, 1989. plavo-crno-bela zastava ponovo zavijorila sa Pik Herman tornja u Talinu. Zvanično je ponovo proglašena za državnu zastavu 7. avgusta, 1990, malo više od godine dana pre nego što je Estonija postala potpuno nezavisna.

Prvobitna interpretacija značenja boja je bila:

plava predstavlja nebo, jezera, i more Estonije, i simboliše vernost nacionalističkim idejama;
crna je boja tla domovine i nacionalnog grba;
bela predstavlja težnju naroda ka sreći i svetlu.