Nintendo 64 / N64 ORIGINAL Japan / PERFEKTNO STANJE

Serial:  NUP12639761  /  Model NO. : NUS- 001

Paket sadrzi :

• N64 Konzola   ( Original )
• Dzojstik   ( Original )
• Adapter   ( Original )
• AV kabl    ( Original )
• Skart kabl

Nintendo 64 konzola , stara 27 godina !

U perfektnom stanju : tasteri na dzojstiku ( analog bez lufta, odlican ), citac kertridza , ulazi , rad konzole . . .

Licno sam testirao pazljivo, sve je kao u opisu, ispravna 100% ! ! !

Stanje fizicko je PERFEKTNO kao iz prodavnice, kao sto se vidi na slikama !

Da biste bili 100% sigurni u sve sto je napisano iznad, osim osnovnih slika samog stanja Nintendo 64 konzole  , imate prilozene slike cak i dok je u radu sa ubacenim kertridzom.

OPIS :

Proizvođač: Nintendo
Generacija: Peta generacija

Vreme izlaska:
Japan – 23. jun, 1996.
US – 29. septembar, 1996.
EU – 01. mart, 1997.

Broj prodatih sistema: 32.93 million
Media: ROM kertridži
CPU: 93.75 MHz NEC VR4300
Storage capacity: Cartridge battery, Controller Pak
Grafika: 62.5 MHz SGI RCP
Ulazi: Do četiri Nintendo 64 kontrolera
Online servisi: RANDnetDD (Japan only)
Najprodavanija igra: Super Mario 64, 11 million (as of May 21, 2003)

Tržišna premijera Nintenda 64 (pre toga poznatog kao Project Reality i N64 Ultra) je usledila 23. juna 1996.  u Japanu, a 29. septembra počela je prodaja i u Severnoj Americi, po ceni od 200 dolara. Igre dostupne u prvim danima bile su Super Mario 64 i Pilot Wings 64, nastavci starih hitova u 3D okruženju.

Bez obzira što je N64 zaista bio prava 64-bitna konzola (za razliku od Atarijevog Jaguara), od početka je bio suočen sa problemima. Kapacitet gamepackova koji se kretao od 4 do 64 mb (samo u slučaju nekolicine igara, kao što je Resident Evil 2 npr. ) bio je užasno mali kada se uporedi sa standardnim CD-om, pa su mnoge kompanije već u startu odbile da razvijaju igre za njega, pre svega Square, ali i drugi japanski izdavači RPG-ova. Svi oni su svoj dom našli na Playstationu, za kojeg su objavili veliki broj igara prodatih u višemilionskim tiražima. Čak ni 64-bita nisu garantovala apsolutnu superiornost u odnosu na Playstation i Saturn, jer je hardverska arhitektura imala neke neshvatljive nedostatke. Doduše, N64 je posedovao pravi 3D grafički akcelerator koji podržava mnoge specijalne funkcije do tada viđene samo na automatima, pre svega bilinearno filtriranje, koje je sprečavalo pikselizaciju neizbežnu na Saturn, PSX, pa i PC sistemima. Ograničenje na obradu svega sto hiljada poligona u sekundi (2-3 puta manje od konkurenata) za posledicu ima da velika većina igara pati od suviše » ćoškastih« objekata, pa mnoge od njih izgledaju lošije kada se uporede sa verzijama za 32-bitne konzole ili PC. Ipak, najizražajniji problem bio je vezan za teksture – zbog toga što je svaka od njih mogla da zauzme maksimalno svega 4 kb memorije, sve veće površine su delovale izuzetno mutno. Expansion pack koji je naknadno izbačen proširio je ukupnu memoriju na 8 mb, ali se to desilo dovoljno kasno, da ga koristi svega nekolicina naslova.

Disk Drive 64

Kada je izbačen Nintendo 64, čak ni sama kompanija koja ga proizvodi nije znala koliki je maksimalan kapacitet kertridža, za koji se samo pretpostavljalo da iznosi 128 megabita, što je 16 megabajta. To je naravno bilo potpuno zanemarljivo u odnosu na Playstation koji je na svom medijumu (CD, naravno) mogao da smesti oko 650 megabajta podataka, s tim što su igre mogle da dolaze i na više diskova. Zbog toga, Nintendo je ubrzo najavio Disk Drive 64 koji je trebao da ima kapacitet od 512 megabita (64MB) i čija bi cena bila niža od cene CD-a. Da bi povećao interesovanje za ovo proširenje (ili čak novu konzolu ako hoćete) Nintendo je najavio i igre ekskluzivne za ovu platformu kao što su nova Zelda, Mother 3, Mario Paint i nekoliko naslova ostalih softverskih kompanija. Međutim, ni dve godine posle prve najave DD se nije pojavio, a pomenuta Zelda objavljuje se na revolucionarnom 256 megabitnom kertridžu (32MB). I posle tri godine o Disk Drive-u se znalo jako malo, a Capcom je u međuvremenu napravio pravo čudo izbacujući Resident Evil 2 na 512-megabitnom kertridžu! Zbog toga, svi su mislili da DD više nema smisla ni objavljivati i da se nikada i neće pojaviti, ali je Nintendo to demantovao. I zaista, 1. decembra 1999. godine, Disk Drive 64 se pojavio i to samo u Japanu, gde nije izazvao naročitu pažnju. Zbog toga, njegov životni vek je trajao tek godinu dana, a izbačeno je svega nekoliko igara, od kojih nijedna nije zaslužila posebnu pažnju. Od proširenja, za DD se pojavio modem, tastatura, miš i capture cartidge, kao dodatak za Mario Artist serijal.