Harmonijum u viktorijanskom stilu

Harmonijum u viktorijanskom stilu

Šifra:962

Nizovi jezičaka od tankog, elastičnog metala ili trske obrazuju registre donekle različite boje i snage zvuka. Unutar pojedinog registra jezičci se razlikuju po dužini jer ona određuje visinu tona koji jezičak proizvodi, ali su im sva ostala obeležja podudarna. Pristup zgusnutog vazduha do određenoga registra otvara se povlačenjem odgovarajuće ručice (tzv. manubrija kao i kod orgulja starijeg tipa). Kada se potom pritisne neka dirka, ona dalje otvara put vazduhu do jezička koji će dati ton odgovarajuće visine. Napajanje instrumenta vazduhom vrši se pomoću dva pedala, koji se naizmenično potiskuju i otpuštaju levom i desnom nogom, a mehanizam s kojim su povezani pokreće mehove u unutrašnjosti harmonijuma; kod nekih novijih instrumenata napajanje je elektrifikovano. Pojedini veći harmonijumi imaju i po dva manuala i 10 do 20 registara. Raspon manuala može biti do pet oktava: od C do c4. Posebni dodaci mogu biti: tzv.  perkusija (percussion; niz malih čekića koji udaraju po jezičcima i podstiču njihovo brže i bolje reagovanje); prolonžman (prolongement; uređaj kojim se pojedini tonovi automateki produžavaju što je naročito pogodno ze orgipunkt);  ekspresija (expression; omogućuje veći uticaj gaženja pedala na dinamiku zvuka, pa time i na izražajnost izvođenja); itd.

Osnovna je i najčešća uloga harmonijuma (naročito pre pronalaska električnih orgulja) - da zamenjuje prave orgulje u manjim crkvama, ili pak, svojevremeno, da nadomešta pojedine duvačke instrumente u "salonskim" orkestrima. Ipak, veći i usavršeni harmonijumi poseduju i ozbiljnije samostalne izražajne mogućnosti, pa su za takve instrumente komponovali neka dela i pojedini istaknuti muzički stvaraoci, uglavnom 19. veka:  Rager,  Maler,  Rihard Štraus,  Sen-Sans,  Smetana,  Dvoržak,  Šenberg. Inače se, naravno, na harmonijumu može izvoditi i izvesna orguljska literatura, skromnijih zvučnih zahteva.  

Po generisanju svojih tonova, orgulje od trske su slične harmonici ili koncertini, ali ne po svojoj instalaciji, jer se harmonika drži u obe ruke, dok se trščane orgulje obično postavljaju na pod u drvenom kućištu (te bi mogle da se greškom zamene za klavir na prvi pogled). Trščnim organima se upravlja bilo pritiskom ili usisnim mehom. Mehovi pod pritiskom dozvoljavaju širi opseg za modifikaciju zapremine, u zavisnosti od toga da li je pedaliranje meha brže ili sporije. U Severnoj Americi i Ujedinjenom Kraljevstvu, trščane orgulje sa mehovima pod pritiskom nazivaju se harmonijom, dok se u kontinentalnoj Evropi svaki tršćani organ naziva harmonijumom bez obzira da li ima meh za pritisak ili usis. Pošto su trščane orgulje sa mehovima pod pritiskom bile teže za proizvodnju i samim tim skuplje, severnoameričke i britanske trščane orgulje i melodeoni uglavnom koriste usisne mehove i rade na vakuumu.

Frekvencije tršćanih organa zavise od pritiska duvanja;  osnovna frekvencija opada sa srednjim pritiskom u poređenju sa niskim pritiskom, ali se ponovo povećava pri visokim pritiscima za nekoliko herca za izmerene basove Američka merenja tršćanih organa pokazala su sinusoidnu oscilaciju sa oštrim prelazima pritiska kada se trska savija iznad i ispod svog okvira.  Sama osnova je skoro mehanička rezonantna frekvencija trske.  Prizvuci instrumenta su harmonici fundamentalni, a ne neharmonijski, iako je prijavljen i slab neharmonični prizvuk (6.27f). Osnovna frekvencija dolazi iz poprečnog moda, dok su izmereni i slabiji viši transverzalni i torzioni modovi. Bilo koji torzioni modovi su uzbuđeni zbog blage asimetrije u konstrukciji trske. Tokom napada, pokazalo se da trska najjače proizvodi fundamentalni, zajedno sa drugim poprečnim ili torzionim modom, koji su prolazni.

Smatra se da obrasci zračenja i efekti spajanja između zvučne kutije i trske na tembru do danas nisu proučavani.

Neobična fizika vibracija trske ima direktan uticaj na sviranje harmonijuma, jer je kontrola njegove dinamike u sviranju ograničena i suptilna. Slobodna trska harmonijuma je uperena od metalnog okvira i podvrgnuta je strujanju vazduha, koji se pumpa iz meha kroz rezervoar, gurajući trsku i dovodeći je do samopobudivog oscilovanja i proizvodnje zvuka u pravcu strujanja vazduha. Ova konkretna aerodinamika je nelinearna po tome što je maksimalna amplituda pomeranja u kojoj trska može da vibrira ograničena fluktuacijama sila prigušenja, tako da je rezultujući zvučni pritisak prilično konstantan. Dodatno, postoji granični pritisak pumpanja, ispod kojeg su vibracije trske minimalne.  Unutar ta dva praga postoji eksponencijalni rast i opadanje u vremenu amplituda trske.