Sadnice pistaća Pistacia Vera

Na prodaju kontejnerske sadnice pistaća (Pistacia vera) starosti 5 godina. Za više informacija pozvati na broj 069/1871245.

O pistaću
Engleski naziv:  Pistachio | Latinski naziv: Pistacia vera

Pistać je drvenasta kultura koja pripada porodici rujevki (Anacardiaceae). Radi se o listopadnoj kulturi, uz izuzetak jedne zimzelene sorte. Potiče iz jugozapadne Azije, odakle se raširila po celom svetu. Pistać zadržava žbunoliku formu ili formu niskog drveta, a prilagođen je toplijim uslovima klime i gaji se u primorju. Prema arheološkim nalazima pistać se uzgajao već pre 9.000 godina, što ukazuje na njegovu veliku privrednu korist.

Morfološke osobine pistaća
Pistać je žbunolika voćna vrsta. Može narasti do 10 m i imati životni vek od 100 godina. U konvencionalnoj proizvodnji se teži nižim uzgojnim oblicima radi lakše berbe, a najbolji se rod ploda može očekivati u dvadesetoj godini. Kora drveta je sivkasta, listovi su tamnozeleni, neparno perasti. Mlađe su grane smeđe boje. Na jednoj se peteljci nalazi tri do pet valjkastih listova. Cvetovi su sitni, smešteni u metličaste cvasti, a cvetanje se odvija tokom marta, pre listanja. Koren je razgranat i može prodreti u zemljište i do 7 metara. Plod pistaća je koštunica, duga 1 do 2 cm i široka 2 cm. Obavijen je ljuskom bež boje koja lagano puca tokom sazrevanja ploda. U koštunici je smještena jestiva zelenkasta semenka.


Agroekološki uslovi gajenja pistaća

Temperatura
Pistać je biljka toplog podneblja i u našim područjima najbolje rezultate gajenja postiže u uslovima mediteranske klime. Ipak, nije osetljiv na niske temperature. Može pretrpeti velike temperaturne amplitude od -30 °C do + 42 °C i uzgajati se na terenima do 1.200 m n/v.

Voda
Radi se o kulturi koja traži osunčane prostore i može izdržati dugu sušu i visoke temperature. Koren prodire duboko i omogućuje iskorištavanje vode i na velikim dubinama u zemljištu. Preporučuje se da se sadi na dobro dreniranom zemljištu.

Zemljište
Budući da razgranati koren raste duboko, pistać nema prevelike zahteve prema zemljištu. Treba imati na umu da se radi o dugoživećoj kulturi kod koje se presađivanje ne preporučuje pa je pistać potrebno odmah zasaditi na teren na kojem je planirano gajenje. Pogoduju mu duboka i glinena zemljišta.


Sadnja pistaća
Kako bi se postigle najbolje gajene osobine, pistać se kao ostale voćne vrste, preporučuje saditi kalemljenjem. Sadnju je najbolje obaviti u jesen, kako bi se do proleća mlada biljka mogla pripremiti i razviti koren. Budući da se radi o dvodomoj vrsti, potrebno je obratiti pažnju da se u zasadu stabla sa ženskim cvetovima, nalazi i stablo s muškim cvetovima kako bi se omogućilo oprašivanje. „Muška“ i „ženska“ stabla mogu se razlikovati oblikom lista – „muški“ su listovi tamnozelene boje s duguljastim listićima, a „ženski“ svetlozeleni s velikim listićima.


Berba i prinos pistaća
Pistać obično donosi plod u desetoj godini ukoliko je biljka uzgojena iz semena (sejanac), a u petoj ukoliko je biljka kalemljena. Plodovi sazrevaju od jula do avgusta. Rod se može očekivati svake godine, a biljka obilno rodi svake treće do pete godine. Smatra se da starija stabla mogu dati 50 kg ploda s ljuskom, odnosno 30 kg ploda bez ljuske.


Upotreba pistaća
Seme pistaća je izuzetno hranjivo. Sadrži 20% proteina, 50% masnog ulja, 20% ugljenih hidrata i 2% vlakana. Od minerala sadrži kalijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe, a naučno je dokazan njegov uticaj na smanjenje rizika od srčanih bolesti. Obično se konzumira u svežem stanju, a često se koristi i u industriji proizvodnje sladoleda, maslaca i drugih prerađenih i konditorskih proizvoda. Budući da ima okruglu krošnju i raste u formi žbuna, smatra se vrlo dekorativnom kulturom.

• Izvor: Tolić, I. : Gospodarske i druge vrednosti vrsta roda pistaća, Šumarski list br. 9, 2003. (pristupljeno 12. marta 2014. )