Sadija Đuhić

Žena mi je poslala predmet koji nisam naručila. To saznajem kada otvaram paket i nakon plaćanja otkupnine poštar. Istog časa je zovem i kažem o čemu se radi na šta se ona "izvinjava", pravdajući se kako tog dana, kada je slala, nije bila sva svoja. Ok, dešava se. . Prihvatam normalno sve to i dogovaramo se da pošalje ponovo, pri kojoj transakciji ja moram opet da platim postarinu. Naravno, očekujem da prva pošalje jer je greška njena, pa cu ja njoj, jer i bilo bi ok da tako bude. Pošteno sam platila otkupninu i postarinu, i morala bih opet kada mu stigne roba koju sam zaista naručila, mada bi to trebala ona da plati jer je ona i kriva, alu nema veze, platicu. . Ok. . Medjutim, ne javlja se par dana. . Ha joj se obratim sa pitanjem što ne šalje, na šta ona opet ima izgovor jako je u bolnici i kako joj ja svojim komentarima dižem vec visok pritisak. Ostajem bez teksta. . I konačno shvatam da nikakva greška nije u pitanju već namera! Zadnji komentar nisam mogla ni da pošaljem jer me je gispidja, naravno blokirala. Njena je zadnja poruka bila, "to ti je to i gotovo, ćao". Sta da vam kažem. . Nije mi Beograd daleko, adresu imam, pa neće ostati na ovom. Nije mi zbog novca, nego ne treba ovakvim puštati da misle da mogu sve rade i da prodju, eto, tek tako.