Prof. Dr. Dragan Radenovic

 "Papa Jovan Pavle II"
Bronza na mermernom postolju
Potpisana i datirana
Visina 33. cm

Radenović je rođen u 1951. godine. Diplomirao je na pravnom fakultetu, a visoko likovno obrazovanje stekao je na Fakultetu primenjenih umetnosti. Magistar je umetnosti (Svetska obrazovna organizacija, Njujork, SAD), doktor nauka o umetnosti (Filozofski fakultet Državnog univerziteta u Moskvi)

Počasni je doktor nauka Akademije za očuvanje intelektualnih spospobnosti čoveka (Moskva). Studentima predaje osnovnu vajarsku disciplinu — modelovanje i teoriju jezika vizuelne komunikacije, za šta je rutinu stekao na poznatim svetskim univerzitetima u Americi i Rusiji.

Skulpture Dragana Radenovića nalaze se u značajnim svetskim muzejima i privatnim kolekcijama. Izlagao je na više desetina samostalnih izložbi i na nekoliko stotina kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrada za umetnička ostvarenja i doprinos razvoju teorije umetnosti.

Član je mnogih internacionalnih umetničkih i naučnih organizacija i učesnik u značajnim projektima. Od juna 2007. godine počasni je član Ruske akademije umetnosti, koju je 1757. godine osnovala imperatorka Katarina Velika. Od maja 2010. godine član je Akademije lepih umetnosti Francuske.

Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1980. godine i član i osnivač YUSTAT-a. Takođe je član skulptorskog staleškog udruženja vajara SAD-a, "Skulptorskog gilda" i Međunarodne asocijacije likovnih umetnika pri OUN-u.

Izlozio je u Luvru dve skupture na temu Gavrana, izrađenih u bronzi, dimenzija galeriskog formata, jedna je 70, a druga oko 50 santimetara visine.

Novembarska noć, pariski muzej Gran Pale, svetska umetnička izložba i 1.200 izlagača sa 2.500 eksponata, bili su potvrda umetničkog dara srpskog vajara Dragana Radenovića. Te noći trjumfovala je i srpska umetnost, zbacivši okove predrasuda. Te noći umetnička elita planete pljeskala je samo jednom stvaraocu.

Specijalni žiri belgijske fondacije Tejlor odlučio da prvu nagradu dodeli jedinom srpskom predstavniku na toj izložbi Draganu Radenoviću. Fondacija najstarija i najuticajnija te vrste u svetu, osnovana još krajem 17. veka, puna tri veka nepogrešivo odvaja najbolje od dobrog. Tog 27. novembra Radenović je bio prvi Srbin učesnik, a onda i prvi Srbin nosilac tog najvećeg priznanja.

Dvadesetak dana nakon izložbe i trijumfa u Gran Paleu Radenović je učestvovao i na izložbi u Luvru, čiji je pokrovitelj bio predsednik Francuske Nikola Sarkozi. Njegove dve skulpture bile su izložene u centralnom delu do kojih je vodio crveni tepih. Sarkozi je prvo pogledao skulpture, a zatim rekao Radenoviću da želi da ima njegovu skulpturu, dogovor je prepustio svom ađutantu.
  
Dragan se potpuno predaje vajarstvu, tom umetničkom oblikovanju stvarnosti, svojevrsnom izražavanju misli preko linija, površina, volumena, simetrija, proporcija. Magistrira u Americi, doktorira u Moskvi. Postaje profesor Akademije primenjene umetnosti u Beogradu koja mu otvara sva umetnička vrata ovog sveta.

Krajem osamdesetih 20. veka seli se u Ameriku, živi u Njujorku, Kembridžu i na kraju postaje profesor na Harvadu, snu svih natprosečnih naučnika i umetnika. Postaje brzo poznat i slavan, opsedaju ga najviše privatni kolekcionari Kanade i SAD, otkupljuju sve što izradi. U to vreme radi dve skulpture Draže Mihailovića, jedna se nalazi u Ontariju, a druga u Čikagu.

Iz njegove radionice izašla je i skulptura najvećeg američkog filozofa Vilarda van Ormana Kvajna koja se nalazi u holu Filozofskog fakulteta Harvard univerziteta. U Nacionalnom muzeju SAD šepuri se izazovna skulptura Grejs Keli. U Kejp kodu, staništu Kenedijevih, nalazi se skulptura Džonija Kelija, čoveka koji na Olimpijadi 1936. nije hteo Hitleru da pruži ruku. Keli je, inače, svoj poslednji maraton trčao u 90. godini. Polufigura Vinstona Čerčila krasi prostor Vindzora. . .

Postaje blizak sa Edvardom Kenedijem, Džonom Kerijem, Endijem Vorholom. . . Posećuje ga papa Jovan Pavle II, pa Benedikt XVI,   Vladimir Putin i Nikola Sarkozi. . . Ne ostaje dužan ni Srbiji. Trg u Kikindi i danas krasi spomenik visine 17 metara, u Apatinu je njegova skulptura simbol grada.

Već je izradio spomenik Nikoli Tesli visine tri metra, koji će biti postavljen na beogradskom aerodromu. Izradio za Vatikan raspeće Hristovo, koje je proglašeno najoriginalnijim raspećem posle onog najvećeg.

Nagradu za manju-skulpturu Nikole Tesle koja se u SAD dodeljuje za inovacije.

Čovek sa četiri završena fakulteta i nekoliko doktorskih disertacija, profesor najvećih univerziteta, profesor Beogradskog univerziteta, dugogodišnji profesor na Harvardu, profesor na Moskovskom državnom univerzitetu, član Francuske akademije umetnosti, član Udruženja likovnih umetnika Francuske, član Udruženja likovnih umetnika Rusije, član Imperatorske akademije hudožestva, nosilac najvećih svetskih priznanja.