Leposava-Bela St. Pavlović-Crtež Flomasterom

Leposava Pavlović (Beograd,  17. avgust 1906 —  Beograd,  23. april 2004) bila je srpska slikarka.
Tehnika: Crtež flomasterom na papiru
Dimenzija sa ramom: 48,5x56
Dimenzija bez rama:24x32,5
Godina nastanka:1968
Naziv: Nebojšina kula
Šifra: 503

Rođena je 17. avgusta 1906. godine u Beogradu. Svet je ugledala u staroj beogradskoj Gospodar-Jevremovoj ulici, čiji se broj nije menjao sve tamo od 1882, kada je kuću s brojem 39 sazidao njen deda Kosta St. Pavlović, upamćen kao prvi načelnik, tek od Turaka oslobođenog i Srbiji pripojenog niškog okruga. Drugi rođendan je proslavila u vozu za Pariz.

Gospođica Bela je tu završila i niže razrede gimnazije, u eksternatu za žensku decu, tako da joj je francuski jezik postao blizak kao maternji. Tu je poprimila i duh francuske kulture, koji nikad neće zaboraviti. Sledi povratak u rodni Beograd. Tu će, odmalena sklona slikarstvu, po savetu porodici bliske slikarke Bete Vukanović, upisati i završiti pripremni tečaj na Umetničkoj školi. Diplomiraće na Kraljevskoj umetničkoj školi kod uvaženog nastavnika Ljube Ivanović, uporedo sa poznatim umetnicima: Ljubicom Sokić, Stevanom Bodnarovim, Mišom Vukotićem, Pivom Karamatijevićem. Magistrirala je kod slikara Milana Milovanovića 1932. godine.

Samostalno je izlagala u Bukureštu,  Skoplju i Beogradu. Podučavala je francuskom jeziku studente Filološkog fakulteta, bila prevodilac i recenzent, objavljivala studije o rumunskoj narodnoj književnosti, održala brojna predavanja, štitila autorska prava svog rođaka Slobodana Jovanovića, pisala predgovore u katalozima, savetovala mlađe i davala slike u humanitarne svrhe. Iako svestrana i silom prilika prinuđena da se posveti drugim poslovima, nikada nije prestala da se bavi slikarstvom, crtežom i ilustracijom. Slikarka Leposava St. Pavlović bila je naš najstariji slikar.

Zrelo doba provela je radeći na više razboja. Da bi zaboravila gde je i da je komunisti ne bi oterali iz rodne kuće. Predavala je francuski budućim diplomatama. Bila je prijatelj sa Ivo Andrićem,  Isidorom Sekulić i Jovanom Dučićem. Bela je sopstvenu zbirku slika poklonila Narodnom muzeju, dok je 1996. godine, 154 svoja crteža podarila Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, a biblioteku Bogosloviji Eparhije šumadijske u Kragujevcu.  Dom porodice Pavlović uvršten je u spomenike kulture i nalazi se pod zaštitom Gradskog zavoda za zaštitu spomenika.

Preminula je 23. aprila 2004. godine u Beogradu.