Ljubica Cuca Sokić-ulje na platnu

Ljubica Cuca Sokić (Bitolj,  9. decembar 1914 —  Beograd,  8. januar 2009) bila je srpska slikarka i akademik SANU.

Tehnika: Ulje na lesonitu
Dimenzija bez rama:55x38
Dimenzija sa ramom:50x47
Godina nastanka: oko 1984.
Šifra:845

Rođena je kao kćerka Manojla Sokića (1887—1941),  prvog vlasnika i glavnog urednika beogradskog lista „ Pravda“ i njegove supruge Ruže, rođene Kuzmanović. Gimnaziju je pohađala u Beogradu, gde joj je profesor crtanja bila Zora Petrović, a kasnije upisuje i Kraljevsku umetničku školu. Slikanju su je učili profesori Beta Vukanović,  Ljuba Ivanović,  Jovan Bijelić i Ivan Radović. Ljubica Sokić je radila i izlagala u Parizu u godinama od 1936. do 1939. Po povratku iz Pariza, prvi put je samostalno izlagala svoje radove februara 1939.  u beogradskom paviljonu Cvijeta Zuzorić. Jedan je od osnivača umetničke grupe „ Desetoro“ . Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu od 1948. do 1972. Godine 1968. postala je dopisni član SANU, a od 1978. bila je redovni član. Pored slikarstva, bavila se ilustracijom dečjih knjiga i časopisa, kao i izradom skica za filmove.

Njeno slikarstvo se opisuje kao intimističko. U početku je slikala mrtve prirode,  pejzaže, figure i portrete. Kasnije je težila ka uprošćavanju formi, geometrizaciji i umerenoj apstrakciji. Povremeno je koristila tehnike kolaža i eksperimentalnih materijala.

Bavila se crtanjem stripa. Preminula je 8. januara 2009. u Beogradu i sahranjena 13. januara na Novom groblju u Beogradu.

Sačuvan je njen dnevnik iz 1940-1941 godine.

Slikarska grupa „ Desetoro“  

Slikarska grupa „ Desetoro“ je zajednički izlagala 1940. godine u Beogradu i Zagrebu. Grupu su sačinjavali: Danica Antić, Borivoj Grujić,  Nikola Graovac, Dušan Vlajić,  Milivoj Nikolajević,  Jurica Ribar, Ljubica Sokić,  Stojan Trumić,  Aleksa Čelebonović i Bogdan Šuput. Iako po svom sastavu heterogena, grupa se sastojala od 2 žene i 8 muškaraca, bilo je tu akademskih slikara, sa fakultetskim obrazovanjem, ali i slikara po vokaciji, pripadali su raznim društvenim slojevima od radništva do buržoazije. Zajedničko ovoj grupi je bilo to što su svi bili slikari i đaci Jovana Bijelića. Neki od ovih umetnika su stradali u Drugom svetskom ratu, a oni koji su preživeli bili su značajni likovni stvaraoci u posleratnom periodu.

Nagrade

• Gran pri Prvog bijenala jugoslovenske minijaturne umetnosti (1989) - za tempere na platnu „ Bez naziva“ ,  Gornji Milanovac.
• Nagrada "Boža Ilić" (2006) - nagradu dodeljuje opština Prokuplje i Narodni muzej Toplice