Mića Popović-crtež 4

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVOR
MOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATE

Miodrag Mića Popović.
Tehnika: Crtež flomasterom na papiru i kartonu
Dimenzija sa ramom: 38,7x29
Dimenzija bez rama:29x23,6 -deo sa Mićinim autoportretom 11x17,5
Godina nastanka: Između 1985. i 1988.
Šifra:573
Miodrag Mića Popović (Loznica,  12. jun 1923 —  Beograd,  22. decembar 1996) bio je slikar, likovni kritičar,  pisac, filmski režiser i akademik SANU.

U Beograd sa porodicom dolazi 1927. godine gde je završio osnovnu školu, a od 1933. do 1941. pohađa Treću mušku gimnaziju.  Godine 1942. odveden je u Nacionalnu službu. Posle bolesti i operacije oteran 1943. u logor Franken kod Žagubice, potom, po kazni, u štraflager u Borskom rudniku. Zbog bolesti iste godine otpušten i vraćen kući. Posle oslobođenja Beograda mobilisan i upućen u propagandno odeljenje Štaba II armije. Na lični zahtev 1945. upućen na front gde je ranjen; tada je primljen u SKOJ. Sa svojim bataljonom stigao do Lajbnica u Austriji; tada je primljen u KPJ ali ubrzo i isključen. Zbog jednog pisma uhapšen i sproveden u vojni istražni zatvor u kome je proveo četiri meseca; Vojni sud ga osuđuje ali je odmah amnestiran i demobilisan.

Na Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu upisao se 1946. u klasu profesora Ivana Tabakovića.  Tada je živeo u Siminoj 9a koje postaje stecište mnogih, kasnije veoma poznatih i uticajnih političara, intelektualaca i umetnika. Zajedno sa Batom Mihailovićem,  Petrom Omčikusom,  Miletom Andrejevićem,  Ljubinkom Jovanović,  Kosarom Boškan i Verom Božičković, napušta Akademiju i odlazi u Zadar, gde je 1947. formirana čuvena „ Zadarska grupa“ , prva umetnička komuna u posleratnoj Jugoslaviji.  Po povratku u Beograd, zbog samovolje i nediscipline svi su bili izbačeni iz Akademije. Kasnije im je dozvoljeno da nastave studije slikarstva, sem Mići Popoviću, sa obrazloženjem da je „ svršen slikar pa mu Akademije više nije potrebna“ . Popović je nastavio da uči sam, uz pomoć profesora Ivana Tabakovića.

Počeo je da slika 1938. godine družeći se sa slikarem Svetolikom Lukićem.  Do rata je bio redovni posetilac Muzeja kneza Pavla i Umetničkog paviljona na Kalemegdanu. Od 1940. godine izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. [2] Prvu samostalnu izložbu održao u Beogradu 1950. godine.

Počeo da objavljuje kritike i eseje 1950. godine.

Oženio se Verom Božičković 1949. godine sa kojom odlazi u Pariz 1951. na šest meseci, a potom 1952. u kome u nekoliko navrata ostaje do 1959.  Boravio u Njujorku 1980—1981. i bio gostujući profesor na Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju 1982.

Za dopisnog člana SANU izabran je 1978, a za redovnog 1985.

• 1961. Nagrada za slikarstvo na II oktobarskom salonu,  Beograd
• 1962. Nagrada Matice srpske za slikarstvo na izložbi „ Deset godina umetničkih kolonija u Vojvodini“ ,  Novi Sad
• 1963. Nagrada za slikarstvo na izložbi „ Salon 63“ ,  Rijeka
• 1968. Nagrada za slikarstvo na izložbi „ Sedma decenija jugoslovenskog slikarstva“ ,  Sombor
• 1969. Nagrada „ Zlatna paleta“ ULUS-a na XLVIII izložbi ULUS-a,  Beograd
• 1975. — {I}- nagrada na „ International art exhibition committed figurative art“ ,  Slovenj Gradec
• 1976. Otkupna nagrada na „ X Biennale internazionale d'arte“ , Campione d'Italia
• 1977. Nagrada na Internacionalnoj izložbi originalnog crteža,  Rijeka
• 1978. Nagrada „ Zlatna batana“ , na izložbi „ Anale“ ,  Rovinj
• 1983. Nagrada publike na izložbi „ Kritičari su izabrali“ ,  Beograd
• 1989 Dodeljena Nagrada Politike iz Fonda „ Vladislav Ribnikar“ , (dobijena 1971), Beograd
• 1989. Počasni građanin Loznice,  Loznica
• 1995. Ravnogorska nagrada za slikarstvo, (posthumno),  Beograd
• 1995. Kraljevski orden dvoglavog belog orla 1. Stepena (posthumno),  Beograd